Martovski festival – 71. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd, biće održan od 26. do 30. marta 2024. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.
Martovski festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film.
Selekciona komisija domaćeg takmičarskog programa radila je u sledećem sastavu: prof. dr Ivana Kronja (filmolog), Saša Radojević (filmski kritičar, reditelj i scenarista), prof. Milan Nikodijević (filmski producent, scenarista i reditelj) i mr Sead Šabotić (reditelj, scenarista, saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umjetnosti Cetinje, Crna Gora).
Jedanaest filmova selektovano je u takmičarsku kategoriju eksperimentalnog filma i video arta, a svako od ostvarenja imaće neku vrstu premijere baš na 71. Martovskom festivalu.
Svetske premijere imaće tri filma:
„Limerik Ogdena Neša“ (2024 / 6’ 45’’) po scenariju i u režiji Marije Aranđelović, u kojem igra Danijela Vučković. Vizuelno demaskiranje spektakla. Igra svetlosti i tame, svesnog i nagonskog, agonije i ekstaze. Šta se to krije u vatrometu, šta u poeziji, a šta duboko u nama?
„Sjajne niti“ (2023 / 5’ 19’’) za koji scenario i režiju potpisuje Danilo Lazović. Čim nešto izgovorimo to na neki čudan način obezvredimo. Mislimo da smo zaronili u dubinu ponora, a kad izronimo, kap vode na bledim nam prstima nije više kao more od koga potiče.
„Ulice Beograda, noć“ (2024 / 10’ 29’’) autora Zorana Saveskog, koji govori o subjektivnom osećaju objektivne stvarnosti.
Dva ostvarenja imaće festivalsku premijeru na ovogodišnjem Martovskom:
„Linije manjeg otpora“ (2023. / 7’ 9’) po scenariju i u režiji Katarine Bugarin. Kroz prizmu jugoslovenskih animiranih filmova svedočimo čovečanstvu koje podleže kapitalizmu, iluziji moći i ropstva. Uz strah i strepnju koju sa sobom nosi, samouništenje je blizu ali mu se kraj ne nazire. Ovaj film je ogledalo naše propasti.
„Omiljeni“ (2023 / 6’ 20’’) autora Nikole Dimitrovića. Na različitim lokacijama u Beogradu koje glorifikuju muškost, umetnik sedi i posvećeno obavlja tipično žensku radnju heklanja čipkanog miljea. Na taj način otvara prostor za diskurs o heteronormativnim ulogama u sprsko-balkanskom društvu.
Film „Dvostruka nelagoda zbog udaljenosti čoveka i životinja“ (Srbija, Nemačka / 2023 / 8’ 50’’) autorke Nede Kovinić, imaće regionalnu premijeru. Ovaj film, u kojem uloge tumače Kovinić, Simonida Žarković i Nevena Radulović, naglašava važnost emocionalnog i iskustvenog ponovnog povezivanja sa prirodom u okviru brige za svet. Izvođači veselo igraju i pevaju, pažljivo osluškujući i osećajući prirodu kroz koju prolaze. Tema filma je beznadežna udaljenost ljudi od životinja i njihovo preplašeno, skriveno prisustvo u neposrednoj blizini ljudi.
Ostvarenje autora Igora Toholja „Idu dani“ (Srbija, Hrvatska / 2023 / 18’ 30’’), za koji je scenaro napisao sa Dinkom Radonić, je eksperiment koji reinterpretira sećanje i njegovu manifestaciju artikulisanu u filmskoj formi metodom vizuelnog automatizma, unapred definisanih kriterijuma izvedenih iz parametara svakog kadra u montažnoj sekvenci. U strukturi filma, smenjuju se kadrovi iz privatne arhive, koji sadrže fragmente, naizmenična i promenljiva sećanja autora, u sekvencama koje predstavljaju nekoliko varijacija. Film je struktuiran od niza kadrova koji su automatizovani i kompjuterski generisani algoritmom koji pravi njihov red. Manipulišući privatnim snimcima, reditelj zapravo reinterpretira proces pamćenja. Film će imati srpsku premijeru u takmičarskom programu Martovskog festivala.
Još četiri filma imaće beogradsku premijeru:
„Bil Mari izgubljen na Berlinaleu“ (Srbija, Nemačka / 2022 / 5’) po scenariju i u režiji Ane Trkulje. Poznati američki glumac Bil Mari je prikazan kako daje autograme na filmskom festivalu u Berlinu. Ali, igrom slučaja, on iznenada nestaje. Ovaj kratki, egzistencijalni film, inspirisan ličnim iskustvima autorke, na vešt način se osvrće na nezaboravnu rečenicu: „Tako da sam bar to dobio, što je lepo“.
Film „Mahnitanje bolesnog srca“ (2023 / 48’’) vizuelno predstavlja kakav je osećaj živeti sa srčanom aritmijom, kao beskrajni samodestruktivni rejv. Zapetljane, boje se menjaju u ritmu muzike, stvarajući psihodeličnu atmosferu na pulsirajućem srcu. Srce i mozak nikada ne prestaju da pate. Scenaristkinja i rediteljka je Katarina Kovjanić.
Radomirka Siljanoski napisala je scenario i režirala film „Praznina, osnovno ljudsko pravo“ (2023 / 5’ 24’’). Nastao je kombinovanjem snimaka sa istoimenog performansa i snimaka prirode. Ideje nastale u procesu istraživanja praznine, koja čoveka vodi u samouništenje dok pokušava da se uklopi u moderni svet, date su kroz mrežu vizuelnih asocijacija.
„San“ (2023 / 5’) autora Milana Antića govori o opustelom, postapokaliptičnom svetu, u kojem ono malo preživelih ljudi opstaje u obliku avatara. Oni ne samo da su opstali, već su evoluirali u novi oblik bića – spoj digitalnog i fizičkog. Nekada samo projekcije ljudske svesti, ti digitalni entiteti sada poseduju sintetičko telo, zamršeni splet računarskog koda i materije. Uloge tumače Aleksandra Arizanović i Lazar Đukić.
Ulaznice za projekcije na 71. Martovskom festivalu su u prodaji na Blagajni Doma omladine Beograda, putem eFinity prodajne mreže i onlajn. Cena ulaznica su 350 i 500 dinara, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.
www.martovski.rs / www.domomladine.org
