Kako je saopšteno večeras u Bitef teatru, na svečanom zatvaranju festivala, Gran pri „Mira Trailović“ 57. Bitefa pripao je predstavi „#Jeanne“, koju je prema tekstu Ivane Sajko režirala Anja Suša.
„To je bogato pozorišno iskustvo koje pleni svojom kompleksnošću. Reč je o bajci o klasama, herojima i revolucijama, o kapitalizmu i apokalipsi, koja se kreće kroz registre istorije, kroz fantaziju, sećanje, samokritiku i proricanje sudbine“, navodi se u obrazloženju.
Specijalna nagrada „Jovan Ćirilov“, za izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti, dodeljuje se predstavi „Zbogom, Lindita“ Marija Banušija.
„Iako visoko cenimo Banušijevu režiju, njegov rad sa svetlima i muzikom, kao i izvođače na sceni, Banušijev talenat, intuicija i veština u obradi vremena i temporalnosti ističu se kao izuzetan doprinos izvođačkoj umetnosti“, navodi žiri u svom obrazloženju.
Međunarodnim žirijem 57. Bitefa predsedavala je prof. dr Ana Vujanović, a pored nje žiri su činili i dramski pisac i pozorišni reditelj Žoris Lakost, glumica i profesorka glume Nataša Barbara Gračner, likovni i umetnik performansa Siniša Ilić i dramaturškinja festivala Viner Festvohen Iris Rafetzider.
Mario Banuši dobitnik je i nagrade lista Politika za najbolju režiju, a žiri u obrazloženju navodi kako njegov rediteljski rukopis „donosi emotivne, snolike i poetski izražajne odbleske smrti i suočavanja sa njom“. Politikin žiri je ovu odluku doneo jednoglasno, a činili su ga reditelji Andraš Urban i Veljko Mićunović, kao i predstavnici redakcije Politike Gordana Popović, urednica rubrike Kultura, Ana Tasić, pozorišna kritičarka i Borka Golubović Trebješanin, novinarka.
Nagradu publike dobila je opera-performans „Sunce i more“ autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite. Ocenjujući svaku od predstava ocenama od 1 do 5, publika je litvansku produkciju nagradila visokom srednjom ocenom 4.61.
Svečano zatvaranje festivala proteklo je u znaku plesne predstave „Wakatt“ koja je izvedena na velikoj sceni Narodnog pozorišta. Koreografa Serža Emea Kulibalija i trupu Plesnog pozorišta Faso publika je pozdravila ovacijama, kao i muzičku pratnju koju je predvodio jedan od najvećih francuskih džez flautista Medžik Malik.
Foto: Jelena Janković
Ovogodišnji Bitef održan je od 3. do 10. oktobra pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“. U glavnom programu prikazano je devet predstava iz Nemačke, Grčke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Belgije, Burkine Faso i Srbije. Uz rasprodata izvođenja za koja se tražila karta više, ovogodišnji Bitef obeležile su i višeminutne ovacije publike.
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji, Gete Institut, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Ambasada Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center, Alma Quattro, Info media group, Acibadem Bel medic, program „Svaka limenka se računa“, Ekostar pak, Vulkan izdavaštvo, kao i Halo Creative tim.
Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.
Ovogodišnji međunarodni žiri, Iris Rafetseder, Nataša Barbara Gračner, Siniša Ilić, Žoris Lakost i ja, Ana Vujanović, dodeljujemo dve nagrade: Gran pri „Mira Trailović“ – za najbolju predstavu i Specijalnu nagradu BITEF-a „Jovan Ćirilov“ za izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti.
Festival smo pratili sa velikom radoznalošću i odgovornošću, nekada se više oslanjajući na mozak, nekada puštajući tela da budu njihova glavna publika, a nekada smo samo otvarali srca, u zavisnosti od načina na koji su nas predstave pozivale da im se posvetimo. Prihvatili smo tu igru, jer u tome i jeste poenta izvođačkih umetnosti – da okupljaju ljude oko onoga što ne postoji i onoga što se, potom, dešava u neposrednom prelazu iz nepostojanja u postojanje pa u prošlo postojanje, i na šta mi zatim reagujemo ovde i sada, kako pojedinačno tako i kao privremena zajednica. Sve vreme smo pokušavali da otkrijemo kako predstave iz selekcije hvataju cajtgajst, na koji način daju izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti u pogledu žanra, stila ili umetničkih sredstava i medija, ili čak izgledaju kao da pokreću nove tendencije. Nije nam bilo lako da donesemo odluku o nagradama. Pa, ipak, upravo smo to uradili.
Žiri je odlučio da specijalnu nagradu BITEF-a dodeli predstavi „Zbogom, Lindita“, autora Marija Banušija.
„Zbogom, Lindita“ je intimna priča o gubitku najmilijih, praćena tugovanjem i pogrebnim ritualima, u kojima oni koji ostaju treba da se izbore sa ranama i prazninama kako bi nastavili da žive. Oslanjajući se na sopstveno iskustvo i sećanja autora iz albanskih i grčkih sela, predstava zaranja u dubine balkanskih tradicija, gde ovi rituali okupljaju ljude i zaustavljaju trenutak rastanka. Svojim majstorskim i delikatnim pristupom vremenu, Banuši produžava taj trenutak tako da njegova predstava balansira između života i smrti, zajednice i samoće, zemaljskog i uzvišenog. Taj produženi sadašnji trenutak velikodušno dopušta nama, publici, da se pridružimo situacijama na sceni. Polako i precizno, niz asocijativnih slika se pojavljuje pred našim očima i autor ne žuri da ih seče i montira. One blede u ništavilo, iz kojeg se pojavljuju, ostavljajući nam senke, uspomene, emocije i nezaboravan miris tamjana. To je hrabra umetnička odluka za tako mladog autora. Iako visoko cenimo Banušijevu režiju, njegov rad sa svetlima i muzikom, kao i izvođače na sceni, Banušijev talenat, intuicija i veština u obradi vremena i temporalnosti ističu se kao izuzetan doprinos izvođačkoj umetnosti.
A u vezi sa tim kako smo različite predstave pratili na različite načine, aktivirajući ovo ili ono čulo, želela bih da vam kažem da je za članove žirija uvodna scena ormana, gde su sećanja na tugu pohranjena u vidu mrtvog tela voljene osobe, bila dovoljno fascinantna da nas je navela da na tren obustavimo analitički pristup i otvorimo svoja srca. Banuši je sa njima postupio izuzetno nežno.
Foto: Sneža Krstić
Gran pri Mira Trailović – za najbolju predstavu ovogodišnje selekcije dobija #Jeanne u režiji Anje Suše, po tekstu Ivane Sajko.
To je bogato pozorišno iskustvo koje pleni svojom kompleksnošću. Reč je o bajci o klasama, herojima i revolucijama, o kapitalizmu i apokalipsi, koja se kreće kroz registre istorije, kroz fantaziju, sećanje, samokritiku i proricanje sudbine. Dramaturgija nije uglađena; predstava ne klizi, već sve vreme osećamo otpor i prepreke. One nas teraju da zastanemo, da se zaustavimo, razmislimo, zapitamo se i oprezno napravimo sledeći korak. U međuprostorima i prazninama rađa se nova heroina, himera, delom Jovanka Orleanka, delom Greta Tunberg, koja nije individualno ljudsko biće. Ona je avatar, veštačka inteligencija sačinjena od naše kolektivne inteligencije, našeg očaja i nade. Kada ona u predstavi umre, rediteljka koristi svoje umetničke veštine da napravi politički impresivan predlog – Jeanne se depikselizuje i rastvara u neumirućoj ideji koja ulazi u naša tela. Devojčica Jeanne je figura pametnija od celog komada i dok su svi rezignirani, ona trijumfuje tako što se poništava i postaje mi. Hvala vam što je niste pustili da ode.
