U mnogim porodicama postoji ona jedna osoba koja ustaje sa svitanjem — ona koja veselo kaže „Dobro jutro!“ dok ostali pospano ulaze u dan.
Klasičan sam „jutarnji tip“: budi se rano bez većih problema i oseća se energično i razbuđeno. („Skuvala sam kafu! Hoće li neko palačinke? Hajde na jutarnju šetnju — ko je za?“)
Što, sasvim razumljivo, nervira ostale članove porodice koji vole da spavaju duže.
Bilo da ste ranoranilac noćna ptica ili negde između, jutra mogu biti teška — posebno kada se mnogi bude po mraku ili u polumraku zbog pomeranja sata.
Kako onda da izvučete maksimum iz jutra ako ste mrzovoljni? evo nekih saveta, piše Njujork tajms.
Pripremite se veče pre
„Zaista dobro jutro počinje još prethodne večeri“, kaže Ana Dirmon Kornik, autorka knjige „Osnove upravljanja vremenom“.
Zato budite iskreni prema svojim navikama spavanja, posebno kada ležete i kada ustajete. Ako možete, trudite se da idete na spavanje i ustajete u približno isto vreme svakog dana, uz odstupanje od najviše pola sata. To može koristiti i vašem opštem zdravlju i raspoloženju: redovan ritam spavanja pomaže očuvanju mentalnog zdravlja i zdravlja srca, kao i boljoj kognitivnoj funkciji.
Kornik savetuje klijentima da prođu kroz svoju jutarnju rutinu korak po korak i prepoznaju šta može da se uradi unapred kako bi se smanjio stres i donošenje odluka. Na primer, možete da ostavite torbu pored vrata, podesite aparat za kafu da se uključi u određeno vreme i spremite odeću još uveče. Takođe, proverite vremensku prognozu unapred kako ne biste ujutru panično tražili šta da obučete.
Ako imate virtuelnog asistenta kao što su Alexa ili Siri, zamolite ga da vam daje jutarnje podsetnike. „Neka vam Alexa najavi da za pet minuta morate da krenete“, rekla je.
Usvojite pozitivan način razmišljanja pre nego što ustanete iz kreveta
Dipika Čopra, klinički psiholog i autorka knjige „Moć stvarnog optimizma“, kaže za sebe da „nikako nije jutarnji tip“. Da bi se dovela u bolje raspoloženje pre nego što ustane, zamišlja jedan konkretan trenutak kasnije tog dana — nešto obično i stvarno, poput prvog gutljaja čaja, načina na koji joj deca trče u zagrljaj ili osećaja tople vode pod tušem uveče.
U neuronauci se to naziva „prospekcija“ — sposobnost mozga da unapred „proživi“ budućnost — što aktivira iste mehanizme motivacije kao i postizanje ciljeva. Ova kratka vizualizacija može da pomogne da započnete dan sa više optimizma.
Pokrenite se (i izađite na svetlo)
Već tri minuta kretanja mogu da poprave raspoloženje i povećaju nivo dopamina, hormona koji je povezan sa budnošću i motivacijom.
Zato dr Čopra često radi ono što naziva „ustani i zapleši“. „Ustanem iz kreveta i zaplešem u sobi — nekad celu pesmu, nekad samo minut“, kaže ona.
Ako vam ples nije opcija, barem izađite na dnevnu svetlost. „Prvo što treba da uradite jeste da provedete bar 20 minuta na jakom jutarnjem svetlu“, kaže Filis Zi, direktorka Centra za cirkadijalnu i medicinu sna na Medicinskom fakultetu Feinberg Univerziteta Nortvestern. Svetlost signalizira telu da je dan i pomaže vam da se razbudite. Jutarnja šetnja je jednostavan način da to postignete.
Isprobajte „kratke trenutke prisutnosti“
Jutra mogu biti haotična, posebno za noćne tipove, pa Dajana Vinston, direktorka centra za mindfulness edukaciju U.C.L.A. Mindful, preporučuje da izdvojite nekoliko trenutaka za predah i sabiranje — što ona naziva „kratkim trenucima prisutnosti“. To znači da na pet sekundi jednostavno „budete“, umesto da stalno nešto radite.
Ona voli da uzme šolju čaja i na trenutak obrati pažnju na nebo. Ponekad, nakon što isprati dete na autobus, napravi mali trenutak odmora u kolima.
Možete da zastanete i udahnete bilo gde — na stanici, u autobusu ili vozu.
Tagovi
