2.500 fudbalera godišnje zarađuje sumu koja je kao budžet Srbije: Šta se to dešava sa transferima i zašto je “zlatno doba” na izmaku

0
Profimedia

Nešto je trulo u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Već dugo vremena se priča jedno a radi drugo. Paradoks da klubovi zarađuju sve više novca i da su istovremeno sve zaduženiji i izloženiji opasnosti od bankrota, zvono je za uzbunu. Pogotovo što je na horizontu sve manje američkih biznismena, ruskih oligarha, arapskih šeika i kineskih tajkuna da priteknu u pomoć.

Jedan od motiva zašto engleski klubovi ove godine troše manje novca na pojačanja nego prošlih godina, sa par izuzetaka koji potvrđuju pravilo, leži u činjenici da su shvatili da je vreme “debelih krava” na izmaku.

Plate fudbalera u pet najprestižnijih fudbalskih liga (Premijer, La Liga, Serija A, Bundesliga, Liga 1) probile su granicu od devet milijardi evra. Drugim rečima, malo manje od dve i po hiljade fudbalera zarađuje godišnje sumu koja je približno velika koliko i godišnji budžet Republike Srbije (deset i po milijardi). Imajući u vidu trend, nastavljen ovog leta, vrlo brzo bi mogla da bude prebačena i psihološka barijera od 10 milijardi evra. Do pre par godina samo su u Italiji plate fudbalera odnosile više od polovine zarađenog novca klubova. U poslednjih par sezona i “virtuozni” šampionati su poklekli pred istim grehom. Tri petine fakturisanog novca timova iz pet top evropskih liga odlazi na godišnja primanja igrača: najlošiji je odnos u Seriji A – 67 odsto, a najbolji, uslovno rečeno, u Bundesligi – 53 odsto.

Eksplozija prihoda fudbalskih klubova i lančani vrtoglavi rast primanja fudbalera posledica je ogromnih suma novca od televizijskih prava koje su preplavile u prethodne dve decenije najjače fudbalske lige. S druge strane, pet top liga na Starom kontinentu je imalo velike benefite od talasa investicija koje su stizale, jedna za drugom, sa svih meridijana. Prvo su evropski fudbal “otkrili” američki biznismeni, iza njih su stigli Rusi, zatim su došli Arapi i petrodolari, da bi na kraju prispeli i Kinezi i tajkuni iz jugoistočne Azije.

Veliku analizu Željka Pantelića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici