Žreb za grupnu fazu Svetskog prvenstva u fudbalu po novom modelu kakav do sada nismo videli počeće večeras u Vašingtonu, u 18 časova po našem vremenu.
Prošireno takmičenje sa 48 reprezentacija, umesto dosadašnje 32, biće nešto što do sada nikada nismo videli, piše CNN.
Kako će funkcionisati žreb?
Četrdeset osam reprezentacija biće raspoređeno u 12 grupa sa po četiri tima. Na osnovu najnovije FIFA rang-liste, timovi su raspoređeni u četiri šešira, pri čemu će se najpre izvlačiti po jedna ekipa iz prvog šešira u svaku od 12 grupa, zatim iz drugog, trećeg i četvrtog.
Tri zemlje domaćina smatraju se nosiocima i zbog toga će izbeći Španiju, Argentinu, Englesku, Francusku, Portugal, Holandiju, Brazil, Belgiju i Nemačku. Meksiko (grupa A), Kanada (grupa B) i SAD (grupa D) već znaju u koje grupe će biti smešteni i znaju lokacije svojih triju utakmica u grupnoj fazi.
U svakoj grupi mogu biti najviše dve reprezentacije iz evropske konfederacije UEFA, dok nijedna druga konfederacija ne može imati više od jedne ekipe u istoj grupi.
Kada žreb bude završen, reprezentacije i njihovi navijači moći će da mapiraju potencijalni put do finala, uz jasniju predstavu o 16 gradova domaćina koje bi mogli da posete usput.
Ko su učesnici?
Od ukupno 48 timova, njih 42 već su obezbedila mesto na turniru. Preostalih šest mesta na najvećoj fudbalskoj smotri biće određeno kroz seriju baraž utakmica sledećeg proleća. Do tada, u žrebu će se pojavljivati kao privremeni učesnici: pobednik evropskog baraža A, B, C i D i pobednici FIFA baraža 1 i 2.
Argentina se vraća kao aktuelni šampion, nakon što je ubedljivo osvojila prvo mesto u južnoameričkim kvalifikacijama u okviru CONMEBOL-a.
Šampion iz 2018. godine, Francuska – koja je finale 2022. izgubila tek posle penala – takođe deluje veoma snažno. Aktuelni šampion Evrope Španija se smatra jednim od favorita, kao i poraženi evropski finalista Engleska.
Maroko će svakako vredeti pratiti; plasmanom u polufinale 2022. godine postao je najuspešnija afrička reprezentacija u istoriji Svetskih prvenstava. „Atlaski lavovi“ su potpuno dominirali u svojoj kvalifikacionoj grupi i mogli bi sledeće godine da odu još dalje.
Škotska, Norveška i Austrija poslednji put su igrale na Svetskom prvenstvu 1998. godine, a sve tri reprezentacije vraćaju se posle gotovo tri decenije. Haiti se kvalifikovao prvi put posle 1974. godine.
Na ovogodišnjem izdanju biće najmanje četiri debitanta. Jordan i Uzbekistan iz Azije, malo afričko ostrvsko ostrvo Zelenortska Ostrva i još manji Kurasao sa Kariba – sa oko 156.000 stanovnika, najmanja država koja je ikada učestvovala na Svetskom prvenstvu.
Novi debitanti poput Nove Kaledonije ili Surinama mogli bi da se pojave kroz interkontinentalni baraž, dok bi Albanija, Kosovo i Severna Makedonija bili debitanti ukoliko bi prošli evropski baraž.
Prisustvo Donalda Trampa
Predsednik Donald Tramp pripisuje sebi zasluge za dobijanje organizacije Svetskog prvenstva još tokom svog prvog mandata 2018. godine, a od kada se u januaru vratio u Ovalnu kancelariju, to mu gotovo stalno zaokuplja misli.
Čini se da su Tramp i predsednik FIFA Đani Infantino postali bliski – Infantino je pola tuceta puta bio u Beloj kući, a čak je pratio Trampa i u Kairo na potpisivanje sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa.
Nekoliko nedelja nakon što je Tramp saznao da je zaobiđen za Nobelovu nagradu za mir, Infantino je objavio da će FIFA ustanoviti sopstvenu FIFA nagradu za mir i da će biti dodeljena prvi put upravo na žrebu. Široko se očekuje da će Tramp osvojiti to priznanje, iako preti ratom Venecueli i iako je prošlog meseca izjavio da bi bio „ponosan“ da bombarduje narkokartele koji deluju u Meksiku, jednom od domaćina turnira. Drugu zemlju domaćina, Kanadu, ranije je često nazivao „51. saveznom državom“.
Tramp je ove godine prisustvovao brojnim sportskim događajima – od Superboula, preko Rajder kupa, finala US Opena u tenisu, pa do trke Dejtona 500. U julu je igračima Čelsija uručio pehar FIFA Svetskog klupskog prvenstva i delovao je nespremno da napusti binu dok su igrači počinjali slavlje, a ekipu Juventusa je pozvao u Belu kuću i upitao da li žena može da igra za njihov tim.
Tramp koristi velike sportske događaje kako bi ostao u centru pažnje i unapredio sopstvenu političku agendu. Očekuje se da će biti snažno uključen u turnir naredne godine.
politika na svetskom prvenstvu
Optužbe za kršenje ljudskih prava pratile su prethodne domaćine Rusiju i Katar, a sada se i Sjedinjene Američke Države nalaze na meti boraca za ljudska i građanska prava.
Ti aktivisti upozoravaju na mogućnost da bi navodno neregistrovani imigranti – ili navijači koji dolaze iz inostranstva – mogli da budu zadržani i deportovani bez odgovarajućeg pravnog postupka. Takvi strahovi mogli bi da odvrate deo navijača od putovanja na bilo koju od 78 utakmica koje će biti odigrane u 11 američkih gradova.
To podrazumeva i da uopšte mogu da pronađu pristupačne karte i dobiju vize za put – cene su za sada znatno više nego na prethodnim Svetskim prvenstvima, a duga čekanja naterala su vladu da najavi ubrzavanje procesa izdavanja viza za navijače.
Iranska delegacija bojkotuje žreb
Kao moguća naznaka problema, iranska delegacija, uključujući predsednika saveza Mehdija Tadža, saopštila je da će bojkotovati žreb jer nekim ključnim članovima delegacije nisu bile odobrene vize, da bi kasnije povukla odluku.
Portparol Fudbalskog saveza Irana rekao je za državnu agenciju Tasnim da će selektor Amir Galenoei prisustvovati žrebu kao tehnički predstavnik. Navijači iz zemalja obuhvaćenih Trampovom zabranom putovanja – među kojima su Iran i Haiti – takođe neće moći da prisustvuju utakmicama.
Žreb bi trebalo da konačno odredi raspored takmičenja i grad domaćin za svaku utakmicu, ali je još prošlog meseca Tramp razmatrao šta bi bilo potrebno da se utakmice premeste iz gradova koje on smatra nebezbednim.
Verovatnije je da Tramp koristi Svetsko prvenstvo kao sredstvo pritiska na gradonačelnike i guvernere u gradovima i saveznim državama čije mu se politike ne dopadaju, naročito jer je FIFA ranije naglasila da ona ima poslednju reč kada je u pitanju promena grada domaćina. Ipak, navijači koji razmišljaju da potroše hiljade dolara za put u, na primer, Boston, Los Anđeles ili Sijetl, mogli bi dobro da razmisle ukoliko strahuju da bi se njihove utakmice mogle na kraju igrati negde drugde.
Tagovi
