Znate li u kakvim se sve bazama podataka nalazi vaše lice: Novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku

SAN FRANCISKO – Kompanije bez ikakvog znanja korisnika obrazuju desetine baza ljudskih lica, a uz deljenje slika širom sveta razvija se nepregledni ekosistem širenja tehnologije prepoznavanja lica.

Baze podataka sačinjene su od fotografija sa društvenih mreža, sajtova za upoznavanje kao što je OkCupid i kamera postavljenih u restorane i na fakultete. Iako precizan broj podataka nije utvrđen, aktivisti za zaštitu privatnosti locirali su skladišta podataka koja su formirali kompanija Majkrosoft, Univerzitet Stenford u Kaliforniji i mnogi drugi.

Istraživači tvrde da je Majkrosoft obrazovao jednu od najvećih baza fotografija, MS Celeb, koju čini preko deset miliona slika više od 100.000 ljudi.

MS Celeb je prvobitno predstavljao bazu fotografija poznatih ličnosti, ali nju sada čine i fotografije aktivista, akademika i drugih ljudi. MS Celeb je uklonjen ovog proleća.

Kim Zeter, novinarka koja se bavi sajber bezbednošću u San Francisku, i sama je, ne znajući, postala deo baze.

„Mi smo svi samo hrana za razvoj sistema za praćenje i nadzor“, ističe Kim Zeter. „Ideja da bi ovi podaci mogli da budu podeljeni sa stranim vladama i vojnim snagama je šokantna.“

Stvaranje kompilacija lica podstaknuto je utrkivanjem u stvaranju najnaprednijih sistema za prepoznavanje lica. Ta tehnologija uči da identifikuje ljude analiziranjem što većeg broja digitalnih slika putem neuronskih mreža, kompleksnih matematičkih sistema koji podrazumevaju enormne količine podataka.

Tehnološki giganti poput Fejsbuka i Gugla prikupili su najveće baze podataka koje, prema istraživanjima, još uvek ne distribuiraju. Druge kompanije i univerziteti u Australiji, Kini, Indiji, Singapuru i Švajcarskoj, međutim, prikupljene fotografije dele sa istraživačkim grupama, nacionalnim vladama i privatnim preduzećima u svrhu unapređivanja veštačke inteligencije.

Različite kompanije i razvojne laboratorije prikupljaju lične fotografije već više od jedne decenije. Ljudi često i ne znaju da su njihova lica deo baza podataka, a iako fotografije nisu označene ličnim imenom, svaka osoba pojedinačno lako se identifikuje i prepoznaje pošto je svako lice jedinstveno.

Baze podataka našle su se u centru pažnje pošto se tehnologije zasnovane na njima sada koriste na potencijalno invazivne načine. Istraživanje objavljeno 7. jula otkrilo je da je američka imigraciona i carinska služba koristila upravo tehnologiju prepoznavanja lica kako bi identifikovala ilegalne imigrante. FBI takođe već čitavu deceniju koristi iste sisteme za poređenje vozačkih dozvola i viza sa licima osumnjičenih kriminalaca.

Nad bazama podataka ne vrši se nikakav nadzor. Aktivisti za zaštitu privatnosti navode da postoji mogućnost da se sličnost između osoba koristi za razvoj etički upitnih tehnologija, te da fotografije lako mogu biti zloupotrebljene. Najmanje jedna baza podataka iz SAD podeljena je sa kineskom kompanijom koja je povezana sa etničkim profilisanjem jedne nacionalne manjine u Kini.

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 15. avgusta.

Piše Kejd Mec

© 2019 The New York Times

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Ako bude nove ekonomske krize… – Centralne banke jednom su uspele da nacionalne ekonomije i čitav svet izbave iz recesije, ali dometi monetarne politike nisu svemogući, i ako dođe do nove finansijske krize, kupovina obveznica i niže kamatne stope možda ne budu urodile plodom kao prošlog puta. Koliko moći centralne banke danas imaju u svojim rukama?

El Čapo je pao. Zašto ubistva ne prestaju? – Stopa ubistava u Meksiku nastavlja da raste, a iako je Hoakin Guzman Loera, narko-bos i vođa kartela Sinaloa, konačno iza rešetaka, leševi se gomilaju. Iako su svi mislili da će stopa ubistava biti manja kada El Čapo konačno bude uklonjen sa ulica, dogodilo se potpuno suprotno: počela je borba za prevlast.

„La Casa de Papel“ na engleskom – Netfliks je odlučio da opasno uloži u sinhronizaciju najpopularnijih naslova iz ponude stranih serija, a „Money Heist“, iliti španska Kuća od papira, inače najgledanija strana serija na platformi, predstavlja test: da li će vrhunska produkcija i sinhronizacija osvojiti novu publiku i podići gledanost?

Dosta letenja – Odlazak na udaljenu destinaciju je, sada to znamo, najpogubnija stvar koju pojedinac može da učini po planetu. Jedno mesto u avionu od Njujorka do Los Anđelesa znači mesece emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Možda mislimo da jedno naše putovanje ne može baš nešto naročito da našteti planeti, ali naučnici su dokazali potpuno suprotno: sve se računa.

Nebinarni identitet i druga pitanja roda – Tinejdžeri danas rodni identitet percipiraju kao čitav spektar. Jezičke odrednice više nisu ograničene na binarni odnos muško naspram ženskog, odnosno zamenice on i ona, već se usvajaju rodno neutralne odrednice. Nekada su ljudi bili prinuđeni da se određuju po ustaljenim parametrima, ali je internet otvorio čitav svet identiteta: transrodna, biromantična i demiseksualna osoba.

Zelene partije u usponu – Iako populisti neprekidno optužuju Zelene za elitizam i tako se pozicioniraju kao prijatelji običnog, malog čoveka, Zeleni ipak beleže brži rast u anketama i ispitivanjima javnog mnjenja od desničara. Optužbe za privilegovanost ne jenjavaju, ali, čiji su zapravo prijatelji Zeleni?

Lang Lang – Najpoznatiji koncertni pijanista na svetu pretrpeo je povredu, a pošto je duboko promislio o svojoj karijeri i stvaralaštvu dok je pauzirao, sada se vratio u potpuno novom izdanju.

Kimove limuzine – Lidera Severne Koreje prati jedna (upadljiva) nelogičnost: iako su UN sankcijama zabranile prodaju luksuznih dobara Severnoj Koreji, vođa se svejedno vozi u dva Mercedes-Benza prve klase. Kako luksuzna zapadnjačka roba pronalazi put do elitnih krugova u Severnoj Koreji?

„The Need“ – Moderno majčinstvo sa sobom nosi toliko izazova, da uopšte ne čudi da je svoje mesto pronašlo i u popularnim knjigama i to – horor žanra. Roman „The Need“ pripada nadrealnoj fikciji koja se koristi tropama horora kako bi se opisala panika, sumnja u sebe, pritisak i iscrpljenost sa kojim se nove majke suočavaju.

Epidemija samoubistava među policajcima – Za veliki broj policajaca emocionalna ranjivost nije u skladu sa njihovom željom da budu posmatrani kao heroji. Veliki broj policijskih službenika kojima je neophodna stručna pomoć guta svoja osećanja u strahu da bi njihove karijere mogle da trpe ukoliko potraže pomoć. Broj samoubistava zatoneprekidno raste.

U novom broju Njujork tajmsa na sprskom jeziku čitajte i kolumnu Rodžera Koena o Trampovoj definiciji prava, „Rekvijem za belog muškarca“ Morin Daud, kako da bezbedno roštiljate i izbegnete nastanak kancerogenih supstanci, kako ćerka Donija Hataveja odaje počast svom ocu, zašto je Tadeuš Košćuško konačno dobio priznanje i u rodnoj Belorusiji, ko su najveći američki zemljoposednici, da li su izvinjenja ze luzere, kako su Mesec videli umetnici kroz vekove, priču o Iračanki koja je postala šampionka u stonom tenisu iako su joj amputirani udovi i koji su mitovi kojima su nas naučili lekari zapravo potpuno netačni.