Mislim da je „trpilo“ puklo, da ga je novosadska nadstrešnica dokusurila.
Ovo je proteklog vikenda poručila Danijela Grujić, profesorka filozofije u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, u intervjuu listu Danas, i time dala možda najtačniji opis situacije u kojoj se Srbija danas nalazi.
„Trpilo“, zapravo stanje u kojem ljudi do neizdrživosti, ćuteći, podnose razne nepravde, jedina je srpska reč koja se ne može prevesti ni na jedan strani jezik. Ali ne samo to, već je i verovatno jedina definicija oko koje se slažu čak i najveći ideološki suprotstavljeni mislioci.
I oni koji su levo i oni koji su desno, figurativno, prepoznaju „trpilo“ kao imaginarni organ u ljudskom telu koji jednog dana zbog neizdrža može da pukne.
Siniša Kovačević je jednom, u intervjuu Nedeljniku 2017. opisujući „trpilo“ kao organ, rekao da je ono „pod jakim sedativom koji daju mediji, ali da to nije večito“.
Svetislav Basara je 2020, u „Traktatu o trpilu i neizdržu“, polemišući gde bi u ljudskom telu mogao da se nalazi ovaj imaginarni organ, ocenio da je „srpsko trpilo kao od titanijuma, trpi li trpi. Dok ne pukne“.
A gotovo istovetno sa profesorkom iz Novog Sada, razmišljali su i studenti Filozofskog fakulteta, u 336 kilometara udaljenom Nišu. Studentkinja Anđela Jeremić u razgovoru sa prodekanom za nastavu viknula je: „Ovo je neizdrž.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT #11
Tagovi
