Žena ubijena u Kragujevcu: Zašto femicid treba da bude posebno krivično delo?

U kragujevačkom naselju Korićani muškarac je nožem ubio nevenčanu suprugu, rečeno je agenciji Beta u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Kragujevcu.

U VJT je navedeno da je B.R.(38) potom pokušao da izvrši samoubistvo i da je zbrinut u Kliničkom centru.

Prema pisanju Bete, VJT je naložilo obdukciju tela žrtve, a za B.R je određeno zadržavanja do 48 časova.

Nevenčani supružnici imaju dvoje maloletne dece koji pohađaju osnovnu školu.

FEMICID TREBA DA BUDE POSEBNO KRIVIČNO DELO

Femicid predstavlja najekstremniji izraz mizoginije i nezaustavljive spirale nasilja prema ženama, a ovaj osmi slučaj u Srbiji od početka godine, otvara pitanje zašto femicid treba da bude posebno krivično delo.

Desetine hiljada žena godišnje izgubi život u zločinima motivisanim njihovim polom – u porodicama, na radnim mestima, na ulicama.

Ubistva koja bi u zakonima mnogih zemalja bila klasifikovana samo kao „teško ubistvo“, kriju u sebi rodno zasnovano nasilje, društvenu nejednakost i duboko ukorenjene patrijarhalne norme.

Cilj priznavanja femicida kao posebnog krivičnog dela je da osvetli strukturalnu prirodu rodno zasnovanog nasilja i ukaže na potrebu da se ovi zločini tretiraju sa posebnom pažnjom, uzimajući u obzir specifične okolnosti koje ih prate.

U Srbiji postoje brojne inicijative, predvođene ženskim organizacijama, koje se zalažu za uvođenje posebne kazne za femicid, kao i za uspostavljanje nacionalnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida.

Iako se o ovoj temi sve više govori i podiže svest, femicid u našem zakonodavstvu još uvek nije prepoznat kao zasebno krivično delo, dok su susedne zemlje, poput Severne Makedonije i Hrvatske, prepoznale značaj ovog koraka.

KAKO SE FEMICID TRETIRA U ZAKONODAVSTVU DRUGIH DRŽAVA?

Iako većina država u svetu još femicid svrstava pod opšte zakone o ubistvu, zanemarujući njegovu rodnu dimenziju, postoje države koje su prepoznale ovaj problem i uvele specifične zakonske okvire.

Severna Makedonija je 2021. godine u svoj Krivični zakon uvrstila femicid, čime je poslala jasnu poruku o potrebi suočavanja sa rodno zasnovanim nasiljem na sistemskom nivou.

Hrvatska je u sklopu izmene zakonodavstva 2023. godine priznala femicid kao posebno krivično delo, uz rigoroznije kazne za počinioce.

Međutim, još nema dovoljno podataka o efektima ovih zakona u Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj.

KO SU PIONIRI U PREPOZNAVANJU FEMICIDA KAO POSEBNOG KRIVIČNOG DELA?

Jedan od pionira u donošenju promena bio je Meksiko, koji je 2012. godine usvojio zakon koji prepoznaje femicid kao posebno krivično delo.

Prva značajna inicijativa za zakonsko priznanje femicida u Meksiku potekla je nakon talasa ubistava žena u gradu Huarezu tokom 1990-ih i početkom 2000-ih.

Kostarika je još 2007. godine uvela zakon kojim se femicid prepoznaje i kažnjava kao poseban oblik nasilja nad ženama.

Takođe, Čile i Salvador su među prvim zemljama koje su uključile femicid u svoje krivične zakone.