Zelena čoja Zuka Džumhura: Sto godina od rođenja “najveće skitnice Jugoslavije” – Čitajte u Nedeljniku

5
Screenshot YouTube

Pre 100 godina (24. septembra) rođen je Zulfikar Zuko Džumhur, putopisac, slikar i karikaturista. I boem. I jedini čovek kome je Ivo Andrić napisao predgovor za knjigu. Sretao se sa Josipom Brozom Titom, nazivali su ga “najvećom skitnicom Jugoslavije”, a zaslužan je za popularizaciju putopisne reportaže. Kada je na Televiziji Sarajevo sa režiserom Mirzom Idrizovićem počeo da snima “Hodoljublja”, nije ni slutio da će to postati najveći televizijski projekat bivše Jugoslavije.

Prijateljevao je sa najumnijim ljudima svog vremena. Sve iz njegovog života već je odavno postalo legenda i pretočilo se u usmena predanja.

Dok je sa svojim prijateljem Momom Kaporom živeo i stvarao “Zelenu čoju Montenegra”, Moma je imao potrebu da beži od gužve i sveta i pronađe neko tiho, nepoznato skrovište i da tu uživa. I sve bi bilo u redu da nije bio pisac, pa nije mogao da izdrži da ne napiše tekst o tom mestu. Samim tim, i ta kafana bi postala poznata, narod bi dolazio i cela akcija “osamljivanja” bi propala. Zuko ga je stalno zbog toga grdio. Jednog jutra na Savi, Moma je pročitao u novinama kako je reka puna bacila infektivne žutice. Sve oko njega je bilo pusto, nigde ljudi. Samo dolazi Zuko i bez reči skače pravo u vodu, Moma urla: “Jesi li normalan, jesi li čitao u Politici da je Sava zarazna?”

“Jesam, platio sam slovoslagaču bocu vinjaka da to objavi. Hoću da se okupam kao čovek!”

Veliku priču o Zuki Džumhuru pročitajte u aktuelnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 24. septembra.

Dostupan je i onlajn, na nstore.rs.

5 KOMENTARA

  1. Cuj veliki čovek, veliki boem, a uselio se u stan koji je bio vlasništvo moje porodice, u Vasinoj ulici u samom centru Beograda a moja porodica je tu kuću sagradila teškim radom i odričući se mnogo čega. Kasnije je njegova ćerka otkupila taj stan a mi ćemo dobiti nešto u toj famoznoj restituciju kada će nam biti isplaćeno 10% vrednosti u obveznicama za naplatu sledećih 10 godina. I to kad počne ta restituciju i da li će uopšte početi.

    • То је класични “бекграунд” комунистичко-“демократских” режима у Србији, са ликовима у служби система. Из тог разлога није ни пописана сва “државна” (читај: опљачкана) имовина, да би се подобни “награђивали”. Што се вас тиче, ви решење на 10% не морате да прихватите и жалите се на њега. Битно је само да исцрпите све правне могућности у Србији, да би покренули поступак пред међународним судом, како се то иначе све чешће ради са пресудама судова из Србије. а тамо ћете сигурно добити правичнију накнаду и од 10, и 0д 20%,… јер, не може никоме бити враћена: земља, шума, пословни простор, стан, кућа,… итд., у целости (као што је појединцима и цркви враћено) , а некима 10%, и да се и једни и други сматрају једнако обештећеним у истој правној ствари. Тако да те лоповске изговоре не треба прихватати, јер то “пада” на било ком суду ван граница овог гулага.

  2. Mozda je Zuko bio u nekim stvarima dobar ali postupak sa člankom o reci govori mnogo o njemu 😕
    Takvih je danas mnogo…

    • Koliko si ti to procitala knjiga o rahmetli Zuki? A vidjela Hodoljublja? Neznanje nije ooravdanje. Hajd’ ti u školu.

Comments are closed.