Zašto smo posle kafe nekad još pospaniji: To znači da treba prekinuti s unosom kofeina na nekoliko dana

0
EPA/ABED AL HASHLAMOUN

Kofein, glavni sastojak kafe, ima opravdanu reputaciju da daje energiju. Ali, kofein je takođe i supstanca koja može da utiče na nas vrlo različito u zavisnosti od navika koje imamo, kao i od samih gena, piše Njujork tajms.

“Paradoks kofeina je u tome što, kratkoročno, pomaže kod pažnje i budnosti. Pomaže u nekim kognitivnim zadacima, a utiče i na podizanje nivoa energije”, kaže Mark Stajn, profesor psihijatrije i bihevioralne nauke na Univerzitetu u Vašingtonu koji je proučavao uticaj kofeina na ljude s ADHD ili poremećajem pažnje. “Međutim, kumulativni efekat – ili dugoročni uticaj – ima suprotan efekat.”

Deo tog paradoksa kofeina proizlazi iz njegovih efekata na ono što istraživači nazivaju “pritisak sna”, koji podstiče pospanost kako dan odmiče. Naime, od trenutka kad se probudimo, naša tela imaju biološki sat koji nas tera da ponovo zaspimo kasnije tokom dana.

Neuronaučnik Set Blekšo, sa Džons Hopkins univerziteta, koji proučava spavanje kaže da istraživači još uče o tome kako pritisak sna raste u telu, a kako tokom dana naše ćelije i tkiva koriste i sagorevaju energiju u obliku molekula koji se zove adenozin trifosfat ili ATP. Kako se ATP troši – dok razmišljamo, vežbamo, obavljamo zadatke ili sedimo, naše ćelije kao nusproizvod stvaraju hemikaliju zvanu adenozin. Taj adenozin se dalje vezuje za receptore u mozgu, čineći nas još pospanijima. Zašto sad o tome?

Pa, hemijski, kofein izgleda dovoljno slično adenozinu na molekularnom nivou da zauzima ta njegova mesta vezivanja, sprečavajući adenozin da se “zakači” za moždane receptore. Kao rezultat, kofein deluje na privremeno suzbijanje tog pritiska sna, čineći da se osećamo budnije. Za to vreme, adenozin nastavlja da se nakuplja u telu. Dr Blekšo objašnjava da, kada kofein nestane, dobije se veoma visok nivo pritiska sna, pa to dođe na naplatu. U stvari, jedini način da se ublaži i resetuje taj nivo pritiska spavanja jeste – spavanje.

Što više pijemo kafu i unosimo kofein, to više stvaramo toleranciju na njega. Naša jetra se prilagođava tako što proizvodi proteine koji brže razgrađuju kofein, a receptori adenozina u našem mozgu se umnožavaju tako da ostanu osetljivi na nivoe adenozina, kako bi mogli da regulišu naš ciklus spavanja.

Na kraju krajeva, kontinuirana ili povećana konzumacija kofeina negativno utiče na san, zbog čega ćemo se osećati umornije, kaže dr Stajn.

“Ako manje spavate i pod stresom ste i oslanjate se na kofein da biste to poboljšali, to je samo savršena oluja za kratkoročno rešenje koje će dugoročno pogoršati stvari”, rekao je on. “Uzimaćete više šoljica espresa, a negativan uticaj na vaš san će se nastaviti, i to je kumulativno.”

Kofein može da izazove skokove šećera u krvi i da vodi do dehidracije – i jedno i drugo može da učini da se osećamo umornije, kaže Kristina Pjerpaoli Parker, klinički istraživač koji proučava spavanje na Univerzitetu Alabama u Birmingemu.

Ako osećate popodnevni pad čak i nakon šoljice kafe, rešenje bi moglo da bude da je konzumirate manje, kažu naučnici. Nemojte je piti svakoga dana, ili prestanite odjednom na nekoliko dana, tako da vaše telo može da se očisti od kofeina, a zatim ga postepeno vraćajte u svoju rutinu. U idealnom slučaju, ispijanje kafe “bi trebalo a bude zabavno i korisno, i da vam zaista pruži podsticaj kada vam je to potrebno”, kaže dr Blekšo.

Ako u međuvremenu ne osetite da vam kofein daje energiju, stručnjaci preporučuju da odspavate, vežbate ili sedite napolju i izložite se prirodnom svetlu, što može da poveća nivo energije na prirodan način.

“Pratite svoju rutinu spavanja i uverite se da dobro spavate”, kaže dr Stajn. “Adekvatan san i fizička aktivnost su prva linija reagovanja na probleme pažnje i pospanosti. Kofein je koristan dodatak, ali ne želite da postanete zavisni od njega.”