Zašto smo otišli iz Srbije i kako nam je sad: Priče naših ljudi iz Nemačke, Australije, Švedske, Emirata

24
Foto: Privatna arhiva/Tviter

Oni koji su otišli iz Srbije za Nedeljnik pričaju o razlozima odlaska, bivšem životu u Srbiji koji su ostavili, početku od nule, adaptaciji, teškim trenucima i snalaženju u inostranstvu.

“Ništa me nije čekalo, ni prijatelji, ni familija, ni posao, došla sam sa planom da stvorim sve iz početka. Najveća vrednost koju sam sa sobom ponela je EU pasoš, za koji sam uložila dve godine učenja mađarskog da bih ga dobila”, rekla je Krisitina Kovač, muzičarka koja je sada živi i radi u Stokholmu.

“Mogu da opipam taj momenat kad ti rođena kuća postane toliko tesna i pretvori se u “sobu za maštanje” o tamo nekom životu preko, kad počneš da upijaš iskustva sve brojnijih bliskih prijatelja koji su već zapalili preko ili imaju nekog tamo gde si i ti krenuo”, kaže Marina Mrđen Petrović, novinarka koja je sa dvoje dece otišla u Dubai.

“Nije to bila svesna odluka, samo iznuđen potez. Znam neke ljude čiji su se brakovi u tom procesu raspali. Ali i mojoj supruzi svega je bilo preko glave, ona je takođe bila za to da se otisnemo”, ispričao je Milan Pavlović, medicinski tehničar koji radi u Hamburgu u Nemačkoj.

“Nismo pogrešili što smo otišli, ali nas još boli kako izgleda Srbija”, rekla je Angelina Radulović, novinarka, blogerka i osnivač Udruženja “Roditelj” koja je sa mužem i troje dece sada u Pertu u Australiji.

U novom Nedeljniku čitajte ispovesti onih koji su otišli iz Srbije, i veliko istraživanje: šta kažu statistike, a šta ekonomisti i psiholozi.

Novi Nedeljnik je na kioscima od četvrtka 26. septembra. Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET

24 KOMENTARA

  1. Moja dva deteta imaju tri fakultetske diplome.
    Jedno je otišlo pre šest godina, i pored toga što je imalo posao i relativno pristojnu platu. Ali poštovanje i korektan odnos ima tek sada, tamo gde sada živi i radi.
    Drugo se odupiralo, želelo je da ostane ovde, zbog društva s kojim je odraslo i školovalo se, pa i zbog nas roditelja, ali i njemu je došlo do grla, i sad se i moje drugo dete pakuje.
    Guslajte vi koliko hoćete, prođite malo ovom nesrećnom zemljom, pa pogledajte kako i od čega ljudi žive, i koliko su željni ljudskog i pristojnog odnosa.
    Ne znam ko napisa, Kristina Kovač beše, i potpuno se slažem: grade se fontane, besne zgrade za pevaljke i korumpiranu elitu, a u bolnicama nema pristojnih toaleta za bolesnike – tamo gde bolnica uopšte ima.

    • @ fikus cak i da neko ”ne zna da pise pravilno” nije ni cudo. Vecina komentatora zivi u emigraciji i ja im skidam kapu na pismenosti iako se srpskim jezikom sigurno sluze samo kada dodjeu u Maticu. Pismeniji su od fikusa u matici, ocigledno!

      • Hmm, kompletan komentar se nije odnosio na tu “stranu”, ali vidim da varnice uporno sevaju usled novih podela i netrpeljivosti. Sta je sledece? Da nastavljam dalje sa “dodjeu”? Neka hvala, imam pametnija posla u zivotu. Aj cao

        • To je greska u kucanju kada neko brzo kuca ubaci se i suvisno slovo. A sto ti imas pametnija posla to se vidi. Idi begaj.

        • Gde ti vide netrpeljivost i podele ovde majke ti? Ustvari, sta ja tebe pitam kad ti sam nikname sve govori.

  2. Iz Srbije (odnosno Jugoslavije) sam otisla davno zbog sistema koji kako vidim jos uvek vlada. Sada kada nakon vise decenija dodjem u postojbinu tesko se razocaram. Nivo komunikacije je veoma nizak, mediji su pod stravicnom kontrolom vlasti, gradjanstvo nema ni osnovne informacije a kamoli prave. Gradjani se oslovljavaju sa ”narod” a ne gradjani , cime se ukazuje na to da je prost i neobrazvan i ako je to tako taj nivo je nametnut sa vrha. Sistem stvara jevtinu radnu snagu a oni koji hoce da misle svojom glavom neka idu. Nijedan narod na svetu nije toliko unizen kao srpski a unizava ga sopstvena vlast.
    Mnogo nas je u emigraciji koji zivimo citav nas zivot u emigraciji ali smo i dalje ”gastarbajteri” i tako nas maticni mediji oslovljavaju iako nismo ”gosti” vec zitelji zemalja u koje smo otisli. U nama se iskljucivo gleda i vidi materijalna korist a nikako svoji gradjani iako se nikada nismo odricali porekla pa ni drzavljanstva. I ne govorim ovde o obicnim ljudima vec o onima koji sebe smatraju cak i ”uglednim gradjanima”.
    Licno sam zgrozena srozanoscu morala posebno onih koji bi trebali sluziti gradjanima za primer. Egoizam, ravnodusnost, dvolicnost… to su uocljive osobine koje zapanjuju.
    Zao mi je Srbije.

  3. Kao dete sam mastala da odem iz Srbije , odnosno tadasnje Jugoslavije. Dok sam isla u skolu prolazila sam raskrsnicom na kojoj su bile 4 kafane i iz svake je trestala muzika i lumpovali su muskarci, kroz otvorena vrata se moglo videti kako kite pevaljke parama. Kod kuce zene i deca nisu imali osnovne potrebstine. To mi je smetalo.
    Otisla sam cim sam stekla pravo da idem preko granice i zaklela se da se nikada ne vratim. Imala sam samo 18 godina. Na zapadu sam docekana pristojno gde mi je omoguceno da radim i da ucim dalje, studiram sta zelim i razvijam se. I razvila sam se u cenjenog gradjanina zemlje u kojoj zivim citav svoj zivot i gde nisam ”gost radnik”. Za Srbiju su sam jos uvek ”’gastarbajter”. Iako imam zavrsena dva fakulteta mnogi misle da svi vani peremo sudje po restoranima i sta sve jos.
    Kad god dodjem u Srbiju iznenadim se i razocaram se koliko je izostala u svakom smislu. Parlamentarci i politicari sa na najnizem mogucem nivou. Predsednik drzave izjavljuje kako ministar ne mora da ima ni osnovnu skolu cime salje najruzniju mogucu poruku gradjanstvu. Najveci deo takozvane elite ima sumnjive diplome cak i titule, doktorate… Nivo kojim se komunicira u Srbiji nije moj i ja se tu osecam jako lose. Gradjani su za vlast samo narod (citaj glup) oni nemaju osnovne informacije, mediji su jezivi pod strogim nadzorom vlasti u kojoj sede ulizice sa vise lica. Covek kad slusa vesti na tim televizijama pod drzavnim nadzorom zgrazava se cime se gradjani ”hrane” pa nije ni cudo sva ta neinformisanost.
    Zao mi je Srbije.

  4. Nisu oni otisli iskljucivo zbog novca, vec i zbog kvaliteta zivota uopste. Blago njima koji su otisli, a tesko pravim i dobrim ljudima koji su ostali.

    • Da,samo u Srbij svaki dan mogu da vas truju koliko ljudi poginulo, koliko se ubilo i slicno…kao da toga tanije nije bilo,nego se stvara utisak da je sve poludelo i da su takvi,uistinu retki slucajevi norma. Retki procentualno! A sto sw svega ostlog tice ja sam otisla pre 12 godina i bilo je jos gore.Jedina razlika je sto danas svi mogu da odu i nije bog zna koliko zahtevno da moraju da se ispune neki veliki uslovi..sustina je…drugacija i svuma ce biti jasnije da uistinu srbija je sjajna zemlja samo su se ljudi ulenjili…neverovatan nerad i lenjos svuda.Sad moja jedina nada je da ce ih zapad naizad nauciti da rade ,pa kad se vrate,a hoce ..prvo jel su kasno otisli…pa je tesko stvoriti zivot negde a srbija te vuce a drugo..dosadi sterilan zivot…to nikako ne znaci da srbija kao drzava ne treba da se uozbilji i primora ove sto su tu da naizad pocnu da misle i rade dobro i bolje. Umorni su svi od konstantne borbe nazad napred… a sve stari likovi..vec vidjeno sve

      • Pre bih rekao da je obrnuto! Nisam citao novine nego pokusavao da zivim zivot u Srbiji i kada vise nije islo pokupio sam se i otisao. Sada, dovoljno je da samo procitam naslove u novinama i da mi odmah bude jasno da pogresio nisam. Lenjost si spomenula??? Ne znam kako te samo nije sramota!

        • U Srbiji lenjost spominju birokrEte, oni koji su se uglavili u neku drzavnu funkciju gde se najmanje radi. Nista cudno, jedna holandska poslovica kaze; (u prevodu) kako stare ptice pevaju tako mladuncad cvrkuce”. Elem, nezrelost i ravnodusnost su te glavne osobine u Srblja koje su ga i dovele do nevidjene zaostalosti. Normalnom coveku je prosto neprijatno da posmatra nivo na kojem se komunicira u Srbiji pocev od Parlamenta dok vlast da i ne spominjemo.

    • Nazalost zivot u nasoj lepoj Srbiji sam popularise odlazak. Odlucio sam pre 30 godina da nikada necu otici, a sad gledam kako pola moje tuzne ulice odlazi i potpuno ih razumem.

  5. Pa nisu oni otisli zbig prirodnih lepota..Otisli su zbog nedostatka svega sto cini ljudsko dostojanstvo..Srbija je odavno dno dna i zemlja beznadja..

  6. Naša Srbija ne da je prelepa i bogata nego je plemenita, gosoprimljiva i humana.Nije sve u parama kao što misle oni koji odlaze u inostranstvo. Ko želi da radi i uživa sa svojom porodicom i prijateljima, možda sve to da postigne ovde kod kuće.Kako piše kritičar tamo rade sve a ovde se stide, zato pate i željni svega i pored para što zarađuju. To nije Srbija.

    • Da li vi znate kako izgleda život u malim mestima po Srbiji? Da li znate da ljudi ne mogu da dobiju posao, a kad ga dobiju, rade za bednu crkavicu? Da li ste ikada bili u nekoj normalnoj, civilizovanoj zemlji gde je čovek na prvom mestu? Tvrdnja da ovde može da se ima isti kvalitet života kao tamo negde je toliko apsurdna da je zaista teško poverovati da tako misli8te.

  7. uvek je bilo tesko u Srbiji ali ta ista Srbija ima svoje blagodeti na koju zaboravljamo a trebali bi svi naravno da imamo prilike odemo malo po inostranstvu , koliko je nasa zemlja prelepa i puna prirodnih bogatstva nemojmo biti razmazeni i traziti nesto sto nema nigde a Bog nam vec sve dao tu gde jesmo, volite to svoje i prigrlite to sto imate i naucite da budete zaljubljeni i u to sto nemate,verovatno vsm ustvari i ne treba naucite biti zadovolji sa onim sto vam ova nasa msla divna zemlja velikodusno svake godine daje, imsmo sve ne zaboravite

    • Takooo je SRBIJA je jedna jedina ,a za te sta odlaze neznaju ni gde ,ni sta ,uverice se da im je domovina majka ,a te nove mačeha

      • Ako nisi zivela negde u nekoj novoj zemlji ne mozes da sudis da je ta zemlja onda necija maceha. Ako tebi tvoja zemlja nije omogucila nikakvu prespektivu normalno je da odlazis tamo gde je ti ocekujes i vidis. Mozda je tebi dobro u SRBIJI ali ima onih kojima nije. Cemu predrasude?!

    • Pa nisu oni otisli zbig prirodnih lepota..Otisli su zbog nedostatka svega sto cini ljudsko dostojanstvo..Srbija je odavno dno dna i zemlja beznadja..

  8. Ne znam zašto smarate sa temom odlaska?
    Mislite da Vučića i ove na vlasti zabole za to?
    Pa njima je ovo fenomenalno!!!
    Pozitivni efekti: smanjuje se broj onih koji bi glasali protiv SNS, smanjuje se broj nezaposlenih, smanjuje se socijalni pritisak na državu. Povećava se devizni priliv po osnovu deviznih doznaka iz inostranstva.
    Negativnih efekata u narednih nekoliko godina jednostavno nema.
    Dugoročno se smanjuje broj dece, ali koga na vlasti zabole za to?
    Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih je sličan egzodus gastarbajtera spasao Titov komunizam i (uz masovno uzimanje kredita koji su preliveni u potrošnju) odgodio propast za barem 10 godina.

    A kad smo kod poznatih ličnosti koje su otišle i tu je situacija šarena: Divac i dr. Stojković su već odlazili, ali se i vraćali . Za Voju Antonića je velika šteta što u tim godinama ne uživa u plodovima svog rada, nego mora “preko”.
    Kristina Kovač i Đuričko – nikakva šteta.

  9. Da malo okrenemo stvari i vratimo se u davnu proslost.
    Kad se stvarala ova danasnja Amerika ljudi nisu bezali iz nje zbog teskog zivota i neimastine, borili se, otimali zemlju Indijancima, opstali na tom divljem zapadu.
    Isto se desavalo i sa zapadnim zemljama.
    Oni koji imaju nekakvu osnovu u Srbiji tesko ce da spakuju sve i odu. Odlaze oni ambicozni ili potpuno siromasni.
    Nekima je med I mleko na Staroj planini, Kopaoniku, Zlatibru a nekima u Americi ili bilo gde na zapadu.
    Zasto stalno mediji u Srbiji oglasavaju potrebe po radnicima za strane zemlje, zasto ne pisete o onima koji se vracaju, zasto ne posetite obicne srpske radnike u rasejanju koji zive jednako tesko kao i radnik u Beogradu koji nema svoju kucu, svoj stan?
    Znate, nije u dijaspori svima kao Vladi Divcu i nasim strucnjacima, njih zapad Obozava jer na zapadu skole ne nude Tako siroko obrazovanje kao u Srbiji.
    Prosecna plata je jos uvek san mnogih radnika u dijaspori ali o tome se ne prica, ne pise.
    Nasi ljudi sa srednjom i visom skolom rade cesto poslove za koje je potrebno znanje 8+2, koje domacini nece da rade cak ako su neskolovani.
    Mnogi misle da na zapadu pare rastu na drvecu, ides cestom sutas kamenje i kupis pare. Nije ni zapad kako nasi ljudicesto vole da ga opisuju.
    Nego, imate u Srbiji ogromno bogatasa, uspesnih domacina, firmi zasto se o njima vise ne pise i ne prica. U medijima najvise prostora zauzimaju starlete, pevaljke, razvrani programi, rijaliiji pa nije ni cudo sto je situcija ovakva.

    • Moje dete “napolju” radi manje ili više isti posao kao i ovde (za koji je steklo diplome na dva državna fakulteta). Ima veoma pristojnu platu, za koju radi osam sati dnevno, sem petkom, kad radi sedam sati.
      Poslovni laptop i poslovni mobilni telefon ne diraju se vikendom i praznikom.
      Šefovima ne pada na pamet da zaposlene pozivaju izvan radnog vremena. To se smatra uznemiravanjem.
      Sem bolovanja, postoji i “stres odsustvo”, u trajanju do petnaest dana. Šta je za tebe stres, odlučuješ sam.
      Kod određivanja termina godišnjeg odmora, prednost imaju oni koji imaju decu školskog uzrasta, zbog toga što su ograničeni početkom i krajem raspusta. I gle čuda, svi ostali smatraju da je to sasvim normalno i u redu, i ne misle da su njima time zakinuta bilo kakva prava.
      Najveći deo bilo kakve papirologije može da se odradi preko interneta, a ako nešto baš ne može, dobiješ zakazano vreme kada da dođeš i ne potrošiš više od nekoliko minuta na šalteru, gde te službenik ne posmatra kao niže biće i čak ti se izvini ako ti nedostaje neki papir, jer polazi od pretpostavke da ti nije dovoljno dobro objašnjeno šta da doneseš.
      I tako dalje, i tome slično.
      Tačno, i tamo možeš da dobiješ otkaz. Ali onda dve godine dobijaš prosečnu platu, mada novi posao obično može da se nađe i za mnogo kraće vreme.
      Skandinavija? Jeste.

Comments are closed.