Zašto se ne zna istina o smrti vojvode Bojovića?

    Ne znamo kako su se komunisti ophodili prema njemu u istražnom postupku i teško je dokazati vezu između njegovog hapšenja, eventualnog nehumanog postupanja i potonje smrti, kaže Srđan Cvetković

    10

    Prema dokumentu iz 1945. godine prema kojem je srpski i jugoslovenski vojvoda Petar Bojović preminuo usled zapaljenja pluća, treba biti obazriv jednako kao i prema legendi da je preminuo nekoliko nedelja pošto je, po oslobođenju Beograda, saslušavan i brutalno pretučen. Istoričar Dejan Ristić je u tekstu u Blicu ponovo vratio ovu (značajnu) istorijsku fusnotu u javnost.

    Ono što je nesporna činjenica, među istoričarima, sagovornicima Nedeljnika, jeste da je general Bojović, u 87. godini, hapšen i isleđivan zbog toga što je istraživana njegova veza sa Pokretom jugoslovenske vojske u otadžbini. Njegova smrt, ipak ostaje misterija.

    Prema rečima publiciste Milana Bogojevića, nekoliko je verzija događaja koji su prethodili smrti vojvode Bojovića.

    “Meni su najbliže tvrdnje njegovog komšije dr Pavla Miloševića koji je rekao da su komunisti, odmah po oslobođenju Beograda, priveli Bojovića, u zatvoru ga fizički maltretirali i posle nekoliko dana pustili kući, gde je stradao od posledica unutrašnjeg krvarenja”, priča Bogojević.

    Iako u Bojovićevoj umrlici piše da je preminuo usled “obostranog zapaljenja pluća”, istoričar Srđan Cvetković obazriv je u izjavi za Nedeljnik prema tom dokumentu iz, kako kaže, partijske države svemoći tajne policije.

    “Umrlica može da bude dokaz, ali i ne mora. Iz iskustva znam da su uzroke smrti, za one koji su streljani, pisale crkvene vlasti koje često nisu smele da napišu šta i kako. Mi ne znamo kako su se komunisti ophodili prema njemu u istražnom postupku i teško je dokazati vezu između njegovog hapšenja, eventualnog nehumanog postupanja i potonje smrti”, smatra Cvetković. “Moguće je da ima dela istine u tome da je sam istražni postupak uticao na pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. To je stvorilo prostor za raspredanje raznih legendi.”

    Verovatno zato mnogi istoričari koji najbolje poznaju događaje i ličnosti iz tog perioda nisu želeli da govore za Nedeljnik o misterioznim, poslednjim danima generala Bojovića.

    “Njegova smrt je još jedna od istorijskih misterija koje mi nećemo rešiti”, kaže Bogojević. “Samo njegovo privođenje u tim godinama je kao osuda na smrt. To je čovek koji je u kontinuitetu imao više od šest godina rata, Prvi i Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat, što je svakako ostavilo posledice po njega, a što se i vidi na njegovoj poslednjoj fotografiji. Ostareli, bespomoćni starac, u kućnom mantilu”, kaže Bogojević.

    10 KOMENTARA

    1. На нашу велику жалост и срамоту, овог хероја су убили црни мантили јосипа броза! Србијо јадна си кад си то дозволила и још горе прећутала. Комунизам , највећа гробница Срба !

    2. Naša Srbija i svi mi treba da budemo ponosni što je nekada imala ljude,velikane poput Bojovića,Putnika,Mišića,Stepanovića..Inteligentni ljudi i veliki heroji kod kojih nije bilo “napred” već ” Za mnom”.
      Takođe i zbog Pupina,Milankovića,Tesle..Jovana Jovanovića Zmaja,Desanke Maksimović,Radičevića,Laze Kostića…I mnogih drugih…Izvinjavam se ako neke nisam nabrojao,ali bi za to trebalo dosta vremena…

    3. Cvetkovic je poznat kao lazov. Posto nema dokaza, ali ima logicnih dokaza,logican sled stvari. Zasto Cvetkovic i slicni lazovi ne kazu da su komunisti vojvodu izvadili iz zatvora. Da je vojvoda bio kod Nemaca ili Nedicevih zatocen,pa je logicno da je od toga umro.Pa ne verujem da su ga u zatvoru hranili kolacima.I gle cuda,umro covek u 87 godina. Majku mu kako to.
      Inace, komunisti su prema Bojovicu imali bolji tretman nego ranije vlasti.Vojvoda je imao malu ulicu na Zvezdari, pa mu Nediceva vlast 1943 oduzima ime te ulice.Onda kada su komunisti uzeli vlast, vratili su mu tu ulicu na Zvezdari i dali jos jednu, tacnije ceo bulevar u Beogradu. Nisam ziveo 1945, verovatno da su i komunisti dosta lagali i pljuvali na bivsu vlast,ali sam svedok da danas ovi takozvani antikomunisti lazu kao kerovi u pogledu komunista.

    4. Moja malenkost je u odrednici o vojvodi Bojoviću na Enciklopediji Vojvodine (mislim da se još može naći na Internetu) napisala istinu: vojvoda Bojović je podlegao batinama i sahranjen u tajnosti.

      • Vojvoda je bio dva dana na isledjivanju,nije prenocio u policiji vec je iso kuci i vracao se.Sahrana je bila javna.A ti lazes kao ker jer si verovatno potomak izdajnika

    5. Наши историчари су незаинтересовани преписивачи. Нема истраживања, копања по архивама. Нема нових истраживања. Не интересују их нова археолошка открића и генетска истраживања. Преписују историју коју су писали наши непријатељи. Нема преиспитивања. Нема одговора рецимо како је Стројимиров печат писан такозваном ћирилицом пре него су је написали Ћирило и Методије и за још многа открића.

    6. E Sveto…reče potomak onih koJi su se dovukli posle 45-te u Beograd i poštenim Beograđanima oduzimali stanove i kuće. Mojima su prvo kuću oduzeli Nemci a porodicu spakovali u šupu. A onda su dosli partizani i hteli da ih streljaju zbog saradnje (?) sa okupatorom. A onda su im i kuću i šupu oduzeli a njih ostavili na ulici. Porodicu sa petoro male dece, ej…. U njihovu kuću uselili su neke brđane

    7. Sveto…. U tu priču ni sam ne veruješ. Pusti te nebuloze u stilu i posle Tita-Tito. Komunisti i njihovi potomci koji
      vladaju Srbijom sustinski su neprijatelji ljudskih prava a pre svega prava na život, slobodu i naravno tudju imovinu.

    8. Istoričari nikako da napišu knjigu o ponašanju beogradske elite za vreme okupacije od 1941 do 1944,godine. Naime, Beograd je oslobođen 1944.godine. Takođe, istoričari nikako da prouče dokumenta za vreme vladavine okupacionih snaga, saradnje domaće elite i podmetanje onima koji nisu odobravalči njihov čin. Senzacionalističko pisanje nikome neće pomoći pa ni srpskom narodu. Beograđani su sarađivali sa okupatorom kao i devedesetih godina sa NATO zemljama. Bilo je važnije jesti kavijar nego sačuvati komšiju.

      • Исто тако историчари никако да напишу књигу о комунистичким злочинима у Београду 1944/1945.

    Comments are closed.