Zašto je teško prepoznati rane simptome srčanog udara?

0
Foto: Profimedia

Od 474 američkih pacijenata koji su se obratili službi hitne pomoći s opasnim smanjenjem dotoka krvi u srčani mišić, onima čiji su se simptomi javljali postepeno trebalo je šest sati duže nego što se preporučuje da pozovu pomoć i stignu do bolnice, ustanovili su američki lekari.

Kao posledica kasnijeg javljanja hitnoj službi pomoć lekara im je ukazana u roku od osam sati od početka znakova srčanog udara, u poređenju sa prosečno 2,57 sati koliko je trebalo za pacijente koji su imali iznenadne i snažne simptome, podaci su tima naučnika objavljeni u stručnom časopisu European Journal of Cardiovascular Nursing.

Američka asocijacija za srce (AHA) preporučuje bolesnicima sa srčanim udarom preporučuje pružanje odgovarajuće medicinske pomoći u roku od manje od dva sata od početka simptoma da bi im se zagarantovali najbolji izgledi kada je posredi izbegavanje trajnih oštećenja srčanog mišića.

Kod iznenadnog srčanog udara pacijenti od samog početka osećaju vrlo jake bolove u predelu grudnog koša. Međutim simptomi postepenog napada mogu da ne upute na srčani udar, napominju autori.

To su obično osećaj blage nelagodnosti u sredini grudnog koša koji traje nekoliko minuta ili nestane pa se opet pojavi, bol u jednoj ili obema rukama, u predelu leđa, vrata, čeljusti ili trbušne šupljine, kratak dah te simptomi koje obično ne osećate, poput iznenadne navale hladnog znoja, mučnine, nesvestice, sveopšteg umora ili neobjašnjivog osećaja da će sve propasti.

„Pacijenti koji dožive srčani udar ne bi trebalo da pomišljaju da su simptomi koje osećaju zapravo lažni alarm“, rekla je dr Sahereh Mirzaei sa Univerziteta Ilinois u Čikagu, ujedno i voditeljka studije. „Nazovite i što brže dođite do službe za hitnu pomoć.“

Autori su analizirali podatke o pacijentima koji su učestvovali u većem istraživanju. Rezultati njihove analize fokusirali su se na 343 muškarca i 131 ženu u starosti od 29 do 93 godine.

Oni su zbog zdravstvenih problema bili primljeni na odeljenje hitne službe u najbližim bolnicama, a kasnije se potvrdilo da je reč o akutnom koronarnom sindromu – iznenadnom smanjenom dotoku krvi u srčani mišić.

Gotovo polovina ispitanika, njih oko 44 odsto, prijavila je postupne simptome srčanog udara, a ostali iznenadne. Zanimljivo je da je polovini ispitanika trebalo četiri sata ili više da se jave službi hitne pomoći.

Atipična slika srčanog udara bila je češća kod mlađih bolesnika, u dobi od 35 do 40 godina ili u starijih, iznad 75 godina, kao i u bolesnika sa šećernom bolešću, posebno kod žena.