Zašto je Srbiju napustio dr Miodrag Stojković; Sve tajne vojne službe; Mond diplomatik o Kosovu i Đilasovim granicama – Izašao je novi Nedeljnik

Na kioscima je novi broj Nedeljnika, a svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku. Pogledajte šta vas čeka između korica

2
Fotografija iz privatne arhive Miodraga Stojkovića; Profimedia

STOJKOVIĆ – Profesor Miodrag Stojković, genetičar i vlasnik poznate specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, otišao je na Harvard, gde se trenutno bavi istraživanjem matičnih ćelija, a za Nedeljnik je sada prvi put govorio o pravim razlozima napuštanja Srbije, kao i o smeni na fakultetu u Kragujevcu, padu BU na Šangajskoj listi, akademskoj zajednici, stanju nauke i obrazovanju u zemlji, odlasku mladih talenata i društveno-političkom stanju u Srbiji zbog kojeg mnogi nemaju dilemu da li da pakuju kofere i odlaze odavde.

NAJJAČI GLAS – “Odjednom sam razumeo Vučića. On je u politici 30 godina, što ostavlja mnoge ožiljke. On u stvari ništa ne radi što drugi nekada nisu radili njemu. Jedini je problem kolateralne štete”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

KOS – O operativcima KOS-a i danas se ispredaju legende, veo tajne koji ih je okruživao stvarao je oko njih oreol uniformisanih Džejms Bondova, iako je u stvari reč bila o vojnim oficirima koji su retko kad iskakali iz okvira državnih naređenja. Nedeljnik je u prethodnom periodu razgovarao sa više bivših pripadnika KOS-a koji su neposredno učestvovali u mnogim događajima koji su doveli do kraja Jugoslavije, ali i u događajima posle toga.

Naslovna strana novog Nedeljnika

BADJU – U Jugoslaviji je uvek bilo nacionalizma, ali to raspirivanje nacionalnih i identitetskih pitanja krajem 1980-ih i u 1990-im godinama je u sebi imalo nekakav element ludila, mentalnog opskurantizma… i ja sam to video čak i kod tih prijatelja, iako se radi o iskrenim i vrlo inteligentnim ljudima, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Nedeljnik čuveni filozof, pisac, pesnik i teoretičar ljubavi Alen Badju, čija su dela izvršila nemerljiv uticaj na neke od najpoznatijih svetskih filozofa.

MOND – Uz svaki primerak Nedeljnika, čitaoci dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku, najvažnijeg francuskog lista za intelektualce. Pročitajte dosije o granicama na Balkanu, kao i velike temate o američkim univerzitetima, izborima u Indiji, “narodnoj istoriji Francuske”, usponu neonacista u Nemačkoj.

BOJKOT (1) – Veći deo opozicionih stranaka je bliži bojkotu redovnih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe na proleće sledeće godine, nego ideji izlaska na birališta. O pregovorima i bojkotu čitajte u novom Nedeljniku.

BOJKOT (2) – “Legitimitet izbornog procesa je možda najvažnija tekovina Petog oktobra”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom broju Nedeljnika.

ŠANGAJ – Dramatičan pad na listi koja rangira najbolje univerzitete na svetu, za čak 124 mesta, izazvaće negativne posledice po akademsku zajednicu i naučnike na našim fakultetima. Da li je reč samo o nedovoljnom ulaganju u nauku, ili postoje i neki drugi razlozi? Koliko je važan broj (lažnih) doktorata i odlazak citiranih profesora i naučnika čime njihova intelektualna svojina prelazi na drugi univerzitet? Gde smo grešili i kako da se zaustavi slobodan pad?

KULJIŠ – Njegovi mrzitelji će reći da je on pravio harangu oko slučaja Mire Furlan i njenog odlaska iz Hrvatske, ali je i prvi pisao o zločinima jedinica Tomislava Merčepa, o ubistvu srpske porodice Zec, i došao je u Beograd da osniva srpski Plejboj. O preminulom hrvatskom novinaru Denisu Kuljišu piše Branko Rosić.

GEORGIEV, TAMO DALEKO – Vlado Georgiev je isuviše inteligentan tip da bi skliznuo u nacionalizam i to je ono što iritira dvorjane u Podgorici. Fenomen Vlade Georgieva je taj što on svoje stihove ne pretvara u društvenu i političku moć. Da je “Tamo daleko” odjaukao brkati guslar, ili izrecitovao Matija, nasmejali bi se. Ali, kada je otpevao Vlado, zabrinuli su se. Nova kolumna “Raskopčavanje mita” u Nedeljniku.

HONGKONG – Mladost Hongkonga je ponovo na nogama, i to po ugledu na najslavnijeg sina, Brusa Lija, ali kriza u Hongkongu ima i svoje drugo lice: Tajvan. Tajming protesta u Hongkongu je nepovoljan za doživotnog predsednika Kine Si Đinpinga i njegov projekat o ujedinjenoj Kini. Presudni izbori za predsednika Tajvana zakazani su za sledeću godinu i oni će u dobroj meri odlučiti da li je ideja o reintegraciji Formoze u Kinu izvodljiva primenom recepta “jedna zemlja, dva sistema”. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom broju Nedeljnika.

MUNDOBASKET – Ko je gledao pripremne utakmice košarkaške reprezentacije Srbije za Mundobasket u Kini, mogao je da ponovo, posle toliko godina oseti onu moć srpskih košarkaša koja je bila duboko skrivena u nekom starom vremenu kada se zemlja zvala Jugoslavija; ono neobjašnjivo samopouzdanje koje navijačima kao bensedin spušta pritisak i u trenucima kada je na semaforu protivnik u plusu; onaj osećaj snage igrača koji nose dres sa nacionalnim grbom koji je prethodnih decenija, i pored perioda loše igre, vodio do zlatnih medalja. Veliko istraživanje o našoj košarci pred Mundobasket u novom Nedeljniku.

MYTHBUSTER – Da je za Miloša i društveno korišćen epitet Veliki, godinama nakon njegove smrti, ali i ukidanja ordena u njegovu čast, svedoči jedna od glavnih ulica u Beogradu. Ulica kneza Miloša do 1946. godine se zvala Miloša Velikog. Tekst o imenovanju novog auto-puta u novom Nedeljniku.

TARANTINO – Nije nam ostalo mnogo režisera čijim se filmovima radujemo niti čiji će nas filmovi poterati u bioskope kojima suvereno vladaju superheroji i provuče se pokoji Diznijev rimejk. Da je doteralo cara do duvara valjda je jasno kad je Skorseze otišao na Netfliks i nije da bilo ko ima išta protiv Netfliksa (s njega je, naposletku, potekla Kuaronova “Roma”), ali je Netfliks – kao i HBO, Prime i Hulu – platforma nastala na potpuno drugačijoj pretpostavci od one na kojoj počiva film. Zašto je Tarantino poslednji čovek koji snima filmove, čitajte u novom Nedeljniku.

FEJSBUK I ZABORAV – Za one koji su odrasli sa društvenim mrežama – odnosno svakoga mlađeg od 25 godina – detinjstvo koje je nekada bilo jedna velika misterija na potezu između izmaštanog i onoga o čemu su nam govorili i što su nam prepričavali (a mi onda mislili kako se stvarno tih stvari sećamo, toliko živo), sada je lako dostupno. Hoće li ta činjenica imati efekat na razvoj ličnosti i identiteta? Čitajte u novom Nedeljniku.

2 KOMENTARA

  1. Iskreno, mene ne cudi sto je Stojkovic (ponovo) otisao iz Srbije. Mene cudi sto se prvi put uopste vratio, pa potom koliko mu je godina bilo potrebno da shvati da se debelo presao!

  2. Samo pamet je gurnio da napusti poso dr.ne mozhe u jednoj genocidnoj zemlu sa teroristma na celu koj su izgubili rat pa nemaju ni identiteta snima ne zhivi.

Comments are closed.