***
Rat i zatvaranje Ormuskog kanala remete globalne lance snabdevanja đubrivima u najgorem mogućem trenutku početka prolećne sezone sadnje, kad poljoprivrednici kupuju i primenjuju sredstva za prehranu kukuruza, soje i pšenice. Urea je najšire korišćeno azotno đubrivo na svetu, a sumpor je ključna sirovina za proizvodnju fosfatnih đubriva.
Zemlje Persijskog zaliva čine oko 30 odsto globalne trgovine ureom, oko 23 odsto gotovim fosfatnim đubrivima i oko 50 odsto sumporom.
Petrohemijski kompleks Ras Lafan kompanije „Katar enerdži“ (proizvodi ureu, amonijak i metanol pored tečnog prirodnog gasa) obustavio je rad već u prvoj nedelji rata posle napada iranskih dronova i tako na duži rok ostavio bez sirovina proizvođače azotnih đubriva. Čak i kad se rat završi, trebaće najmanje nekoliko meseci da se proizvodnja nastavi.
To se odmah odrazilo na berzu – cene uree skočile su sa predratnih prosečnih oko 450 dolara po toni na 600 dolara po toni (18. mart), a trgovci upozoravaju na potencijalno povećanje od stotina dolara po toni. Procene analitičara ukazuju da su cene azota porasle za oko 30 odsto od početka sukoba. Potraje li rat do kraja marta a s obzirom na vreme potrebno za transport, poljoprivrednici u Evropi i Americi neće moći da računaju na ureu pre kraja aprila, što je gotovo kraj prolećnog „bacanja“ ovog đubriva na njive sa kukuruzom.
Manji rod ove žitarice zbog manje upotrebe uree imaće kao posledicu rast cena u drugoj polovini godine.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 26. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
