Zašto je Neda Arnerić bila toliko velika; Tajne Petra Živkovića i “Senki nad Balkanom”; Njujork tajms na poklon – Izašao je novi Nedeljnik

Na kioscima je novi broj Nedeljnika, a sve čitaoce očekuju dva velika poklona: treća knjiga iz edicije "Senke nad Balkanom" i Njujork tajms na srpskom jeziku

1
Fotografija Nede Arnerić iz Arhiva Jugoslovenske kinoteke

NEDA – Neda Arnerić je poslednja glumačka heroina koja je uz Milenu Dravić i Dragana Nikolića bila najveći glumački (i ne samo to) simbol nekadašnje države. S kratkom kosom, bez šminke skoro, krhka a zapravo uvek jača od muškarca, Neda je uznemirila sve osetljivije, rafiniranije duhove tadašnje zemlje. U sebi je pomirila Beograd i Mediteran, i možda su je baš zato jednako voleli u Srbiji kao u Zagrebu, Rovinju, Sarajevu…

SENKE NAD BALKANOM: PETAR ŽIVKOVIĆ – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju treću knjigu iz edicije “Senke nad Balkanom”. Pročitajte neverovatnu priču o generalu Petru Živkoviću i “Beloj ruci”.

Naslovna strana treće knjige iz Nedeljnikove edicije

NJUJORK TAJMS – Čitaoce Nedeljnika očekuje i drugi veliki poklon: novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku, sa pedeset tekstova iz najvećih novina sveta.

Naslovna strana novog broja Njujork tajmsa na srpskom

OKRUG – Zar nije osnova judeo-hrišćanske civilizacije u slobodi veroispovesti i zaštiti privatne svojine? Prvi američki amandman: “Kongres neće uspostaviti državnu religiju ili sputavati ljude u slobodi veroispovesti.” Treći kaže da “ni u slučaju rata nijedan vojnik ne sme da stanuje u privatnoj kući bez pristanka vlasnika”, pa Četvrti da se “neopravdanim pretresima ne sme kršiti pravo građana na bezbednost ličnosti, stanova, hartija od vrednosti, imovine. I šta je sad Amfilohije Radović? Tomas Džeferson? Iz uvodnika glavnog urednika Veljka Lalića u novom broju Nedeljnika.

VALJAREVIĆ – U novom Nedeljniku objavljena je i nova kolumna “Fric i Dobrila” Srđana Valjarevića.

CENZUS – Poslednji izborni uslov koji je vlast plasirala je smanjenje izbornog cenzusa na tri odsto. To već na prvi pogled deluje kao fin mamac za brojne male opozicione stranke, ili one koje sebi tako tepaju, koje bi ulaskom u parlament dale sebi četiri godine finog budžetskog preživljavanja, a vlasti bi dobile privid pluralizma. Opšte mišljenje u većem delu opozicije je da bi cenzus od tri procenta pomogao strankama koje se u javnosti često optužuju da nisu “pravoverne”. Istraživanje u novom Nedeljniku.

SMAJLOVIĆ – “Sme li se povući paralela između američkog generala Matisa i iranskog generala Sulejmanija”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

VUKOTIĆ – Kratko je bio deo ekipe “pametnih, mladih i lepih” koji su izveli antibirokratsku revoluciju 1988/89. godine u Crnoj Gori, a onda ministar za privatizaciju u vladi Ante Markovića zadužen da, posle pada Berlinskog zida, digne u vazduh socijalizam u Jugoslaviji. Profesor dr Veselin Vukotić, rektor Univerziteta Donja Gorica, za Nedeljnik je govorio o propuštenim prilikama, reformama koje se nisu desile, budućnosti regiona, liberalizmu, vladavini prava…

JAKŠIĆ – Demokratska stranka, koja je nekada bila više od partije, danas je finansijski zarobljena, ugrožena ambicijama svojih mladoturaka i pritisnuta potmulim otporom veteranskog krila. Životari u pogrešnom verovanju da će se problemi rešiti sami od sebe, piše Boško Jakšić u kolumni u novom broju Nedeljnika.

BERBERIN – Sama pomisao da neko ko je osuđivani silovatelj, pedofil i višestruki povratnik šeta slobodno izaziva strepnju i strah. Slučaj Malčanskog berberina, međutim, pokazao je da postoji sistemski problem društva. Društva u kojem kada prijavite nasilje iz komšijskog stana policajac pita “a zašto ste vi to prijavili”, a skoro svaki put kada žena bude ubijena, posle pročitamo rečenicu “odranije poznat policiji, već osuđivan…”. Zašto je naš sistem propustljiv za nasilnike i seksualne prestupnike? Kako je smelo da se desi da neko ko je već silovao jednu ženu i devojčicu dobije uslovni otpust, šeta slobodno i onda ponovi delo?

DIGITALNO IZDANJE NEDELJNIKA DOSTUPNO JE NA NOVINARNICI

OLIVER – Šesnaestog januara proći će tačno dve godine dana od kada je ubijen Oliver Ivanović. Dve godine je, dakle, prošlo od onih užasno otrežnjujućih reči koje su se mogle čuti tih dana – da je Oliver Ivanović bio bezbedniji u kosovskom zatvoru nego na srpskom severu.

SERVIA – Odluka holandskih (da, kod nas još uvek holandskih) vlasti da se od prvog januara 2020. godine potencira ime “Netherlands”, umesto “Holland”, možda je zaličila na neka identitetska pitanja svojstvena ovim našim prostorima, ali slučaj je zapravo potpuno suprotan, piše Nedeljnik u novom broju.

CRNOGORCI – Sve što ste želeli da znate o Zakonu o slobodi vjeroispovesti, a niste smeli da pitate – odgovara vam Dragoljub Draža Petrović u “Zakopčavanju mita” u novom Nedeljniku.

MEGZIT – Priča počinje mnogo pre nego što je Megan Markl postala vojvotkinja od Saseksa, i – ako verujete engleskim novinama koje joj nimalo nisu naklonjene i ne suzdržavaju se ni od blago rasističkih komentara – razmaženo birala svoju tijaru, odrekla se oca i porodice, kršila protokole, zavadila braću, nervirala Kejt i kraljicu, smotala Čarlsa i Harija, i donela Megzit. Ali istina je mnogo drugačija i počinje da se odmotava još od Ledi Di, Harijeve pokojne majke, i smrti koja je, prema nekim teorijama, i te kako uticala na sve njegove životne odluke…

SALVINI – Izbori u italijanskoj pokrajini Emilija-Romanja, zakazani za 26. januar, poprimili su nacionalni karakter i od običnog lokalnog izjašnjavanja građana pretvorili su se u neku vrstu italijanskog Ohaja. Da su izbori u Emiliji-Romanji više od pokrajinskih, svedoči kapilarna kampanja Matea Salvinija: od varoši do varoši, od sela do sela, od vrata do vrata, i tako već više od mesec dana. Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom broju Nedeljnika.

ČISTAČI – Uoči završetka izložbe Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti, Nedeljnik je razgovarao sa onima koji su taj događaj, ova četiri meseca, izneli i fizički – mladim umetnicima iz Srbije koji su izvodili radove iz Marinine karijere.

BER GRILS – Ljudi žele da uz mene prožive avanturu koja u njima budi one primarne instinkte za preživljavanjem i zaštitom svojih najbližih, koji su duboko skriveni u svima nama, kaže za Nedeljnik čuveni TV avanturista uoči nove sezone serijala “U divljini sa Berom Grilsom”.

1 KOMENTAR

Comments are closed.