Zašto je gojaznost rizik za razvoj težeg oblika kovida: “To je kao dolivanje benzina na vatru koja tinja”

0
Foto: Profimedia

Već u prvim danima pandemije lekari su primetili da je među teško obolelima od kovida-19 puno gojaznih, pišu američki mediji. Veza između debljine i težeg oblika bolesti postala je još očiglednija sa širenjem koronavirusa, a naučnici još pokušavaju da utvrde zbog čega.

Sve je više dokaza da gojaznost uvećava verovatnoću za razvoj težih komplikacija zaraze koronavirusom. Studija u koju je bilo uključeno više od 5.200 zaraženih, a među njima 35 odsto gojaznih osoba, pokazala je da verovatnoća hospitalizacije raste s većim indeksom telesne mase (BMI) čak i kad se oduzmu ostala stanja koja gojazne izlažu većem riziku, prenosi Hina.

Osoba se smatra gojaznom ako joj je indeks trlesne mase veći od 30. Ekstremna debljina, BMI veći od 40, posebno uvećava rizik od razvoja najtežih oblika kovida. Naučnici kažu da je verovatno više razloga: previše masti, na prmer, može ograničiti sposobnost pluća da se šire i dišu.

Drugi problem bi mogla da predstavlja hronična upala, koja često dolazi s debljinom. Upala je prirodan način borbe organizma sa štetnim uljezima poput virusa. Ali, hronične upale mogu da potkopaju obrambenu snagu organizma kad se pojavi stvarna pretnja. “To je kao dolivanje benzina na vatru koja tinja”, kaže dr Darijuš Mozafarijan s fakulteta za nutritivne nauke Univerziteta Tufts pored Bostona.

Raspored masti u organizmu takođe bi mogao da igra određenu ulogu. Muškarci, na rimer, najviše masti imaju oko stomaka, a taj tip masnoća povezuje se s proizvodnjom hormona koji bi mogao da doprinese težem obliku bolesti. To bi moglo da objasni i zbog čega su gojazni muškarci podložniji razvoju bolesti od žena.

Naučnici takođe istražuju da li ima nešto posebno u samom koronavirusu što ga čini opasnijim za gojazne. Virus ulazi u ćelije tako da se ‘zakači’ za receptore na površini određenih ćelija. Takvih receptora ima mnogo na masnim ćelijama i stručnjaci istražuju da li ih to čini “dobrim gnezdom za viruse”, kaže dr. Fransoa Patu sa Univerziteta u Lilu, jedan od autora istraživanja o vezama gojaznost i teškog oblika kovida.

Komplikacije mogu da se pojave i kod onih koji su hospitalizovani. Da bi pomogli obolelima da lakše dišu, lekari ih okreću na stomak. Kod gojaznih je to teže pa je veća verovatnoća da će završiti na respiratoru. “Jednostavno im je potrebna pomoć mašina za disanje”, rekao je dr Dejvis Kas sa Univerziteta Džons Hopkinsa, takođe autor studije o debljini i kovidu.

Postoji i bojazan, čak, da vakcina za kovid možda neće biti pojednako efikasna jer nije niti ono za grip. Zašto je tako, nije poznato, ali jedna je mogućnost da debljina šteti aktivaciji imunskog sistema, važnoj posle vakcinacije, zaključuje agencija Hina.