“Zašto je Đoković najbolji ikada”: Veliki trofeji, snaga konkurencije, šestogodišnji vrhunac karijere…

0
Foto: Profimedia

Teniska sezona je završena. I to nešto neuspešnije nego što je tokom leta izgledalo. Đoković je osvojio Vimbldon u jednom od najboljih mečeva u poslednjih nekoliko decenija i svi su očekivali da će sezonu završiti ubedljivo na prvom mestu.

Onda je usledila povreda, Nadal nije branio poene a podigao je formu, na završnom Mastersu u Londonu Đoković je poražen od Federera i tim duelom je potvrđeno da će kao prvi reket sveta sezonu završiti Rafael Nadal.

Peti put u karijeri. Tačno onoliko koliko završenih sezona na prvom mestu imaju i Đoković i Federer.

Tim povodom hrvatski Telesport pokrenuo je uvek aktuelnu temu najboljeg svih vremena, a novinar i analitičar Josip Korda, sve je razložio na jednostavne činioce koji nisu toliko “prosti”.

Kao glavni kriterijum u sportu se uvek gleda rezultat. Zbog toga je važan broj velikih trofeja koje su osvojili igrači iz Velike trojke. Veliki trofeji su prema računici hrvatskog sportskog portala – Grend slemovi, Mastersi, ATP završnice i Olimpijske igre.

Prema toj računici Đoković i Nadal su osvojili 55 trofeja, a Federer 54.

Korda ističe da je u sportu uvek potrebno podatke ugraditi u neki kontekst.

“Potrebno je pogledati konkurenciju u kojoj su igrali pretendenti na titulu najboljeg; lišene ikakvog konteksta, ove brojke osvojenih titula navedene iznad ne znače nam puno. Jednako kao što u fudbalu ne znači isto 20 golova u sezoni kada se davalo pet golova po utakmici i 20 golova u sezoni u kojoj se postiže 2,5 pogotka po susretu. Ili barem ne bi trebalo da bude isto”, piše Korda.

On na osnovu ELO rejtinga prikazuje da je u periodu između 1997. i 2003. godine, odnosno u periodu kada je Federer započinjao svoju žetvu trofeja, konkurencija bila najmanja.

Na osnovu istog proračuna, za sve Grend slem trofeje je prikazana različita težina puta do njihovog osvajanja. Svaki indeks preko 1,00 prikazuje da je ovajanje trofeja bilo nerealno. Isto važi i za indeks ispod 1,00 – osvajanje je bilo manje. Koliko je odstupanje, toliko i odstupa intenzitet (ne)realnosti.

Za Federerovih 20 Grend slem trofeja indeks je 19,35. Za Nadalovih 19 trofeja indek je 20,57. Đokovićev indeks je najveći – za 16 trofeja indeks je 18,12.

To u prevodu znači da je Đoković prelazio najteži put do svojih titula na najvećim teniskim turnirima. Koliko je računica realna pokazuje da su Vavrinkine 3 titule u top 4 najteža puta do trofeja u istoriji.

Treći i najvažniji faktor jeste kako su igrači igrali kada su bili na vrhuncu svoje forme i karijere?

Kao period za analizu uzeto je šest najboljih godina, a u tom periodu analizirano je koliko je igrač velikih turnira odigrao (Grend slemovi, Masters 1000, Olimpijske igre), koliko je propustio, koliki je procenat osvojenih turnira imao, koliko je puta stigao do polufinala turnira i koliko je puta pobedio igrače iz top 10.

Đoković je u doslovno svakom od tih parametara najbolji.

Na svom vrhuncu od 2011. do 2016. godine, odigrao je 75 turnira, a propustio samo 5. Imao je 48 odsto osvojenih turnira, a na 81,3 odsto je stigao makar do polufinala. I ono gde je najočiglednija razlika, 140 puta je pobedio top 10 igrače, što je gotovo 50 pobeda više od Švajcarca i Španca.

Korda naglašava da titulu “najvećeg svih vremena” on pripisuje Federeru, koji “stoji uz bok Muhamedu Aliju, Majklu Džordanu, ili Tajgeru Vudsu”.

Ali za najboljeg tenisera, koji bi sa svakim u istoriji mogao da izdrži udarac više, izdvaja se Novak Đoković.

Dakle, ako brojke lažu, lažemo i mi.