Zašto EPS ne izvozi struju od januara: CBAM oterao kupce srpske električne energije

Od 1. januara 2026. godine, kada je Evropska unija počela da primenjuje Mehanizam za ugljenično prilagođavanje na granicama, poznatiji kao CBAM, značajno je poskupeo uvoz električne energije iz država koje nisu članice.

Jedna od kompanija koja je pogođena primenom CBAM je Elektroprivreda Srbije (EPS), koja od januara, prema rečima generalnog direktora Dušana Živkovića, „praktično nije izvozila struju na tržište EU“.

„Izvozimo električnu energiju u region, koji se takođe suočava sa ovim problemom, jer sa taksama nismo konkurentni na evropskom tržištu“, istakao je Živković za RTS.

Od srpske skuplja samo struja iz BiH

Najnoviji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice za 1. kvartal 2026. godine analizira uzroke  pada izvoza struje iz Srbije i ostalih ekonomija Zapadnog Balkana.

Njihov zaključak je da je CBAM naknada presudila kada je reč o  formiranju cena i prekograničnoj trgovini.

Srbija se, zbog dominantnog oslanjanja na ugalj u svom energetskom miksu, suočila sa izuzetno visokom naknadom od 78,45  evra po svakom izvezenom megavat-satu.

U isto vreme, izračunali su da su „komercijalno zakazane prekogranične razmene struje“ između Zapadnog Balkana i Evropske unije pale za 25 odsto.

Sve to desilo se uprkos činjenici da je, zbog izuzetno povoljnih hidroloških uslova na početku godine, struja u regionu bila u proseku jeftinija za 30 evra u odnosu na evropsko tržište.

Uvođenje CBAM troškova smanjilo je sposobnost učesnika na tržištu iz našeg regiona da zarade na razlici u cenama, upozorava se u dokumetu.

Pri tome, dok su berze struje u zemljama sa puno hidroenergije (Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija) rasle, SEEPEX u Srbiji je zabeležio pad obima trgovine od 11% u odnosu na isti period prošle godine.

Višegodišnji pad prihoda EPS od izvoza struje

Minus koji je nastao uvođenjem CBAM takse nadovezao se na već postojeći trend pada prihoda koji EPS beleži u međunarodnoj trgovini znatno pre januara 2026. godine, pre svega zbog pada cena na berzama i lošije hidrologije.

Na to ukazuju i zvanični finansijski izveštaji naše najveće kompanije.

Tokom 2023. godine prihod EPS-a od prodaje na inostranom tržištu iznosio je 14,67 milijardi dinara (125,21 miliona evra). Već naredne 2024. godine ovi prihodi su se drastično smanjili padajući na 6,31 milijardu dinara, odnosno 53,84 miliona evra.

Silazni trend nastavljen je i tokom 2025. godine, kada je od izvoza zarađeno svega 3,31 milijardu dinara, što iznosi 28,24 miliona evra.

EPS je, dakle, u periodu od samo 3 godine izgubio 96,97 miliona evra izvoznih prihoda, i to pre nego što je CBAM stupio na snagu.

Zajednički apel regiona

Predstavnici država regiona odlučili su da zajednički reaguju na gubitak konkurentnosti u izvozu struje zbog primene CBAM-a.

Crnogorski ministar energetike uputio je zvanično pismo Evropskoj uniji u ime svih pogođenih zemalja, zahtevajući preispitivanje trenutnog modela, objavile su Vijesti.

U ovom zajedničkom apelu traži se hitna izmena pravila koja, kako je ocenjeno, direktno ugrožavaju izvoz struje i usporavaju energetsku integraciju čitavog regiona sa Evropskom unijom.

Traži se, naime, izmena Uredbe (EU) 2023/956 u vezi pravila o električnoj energiji kao CBAM robi.

Da su ovi strahovi opravdani, potvrđuje i sama Energetska zajednica, koja u kvartalnom izveštaju upozorava da bi trenutna situacija, ukoliko potraje, mogla da uspori investicije u obnovljive izvore energije i dovede do povećanih troškova za operatere iz regiona, što bi se na kraju odrazilo na veće mrežne tarife za sve potrošače.