Zašto državne subvencije koče privredni rast i šta sve ne valja u srpskoj privredi: Analiza Svetske banke

U analizi nazvanoj „Nova agenda rasta“, Svetska banka je istraživala kakve promene mogu podići stopu rasta u Srbiji do sedam odsto godišnje. Ta stopa bi za 10 godina udvostručila dohodak po glavi stanovnika, tako da bi građani relativno brzo od toga imali koristi, pošto zemlja ne raste dovoljno brzo da građane približi prosečnom životnom standardu ljudi u Evropskoj uniji

0

Šta je glavna prepreka konkurentnosti? Prisustvo države u privredi. A tu je i veliki iznos subvencija koje idu ovim preduzećima, i to ne zato da povećaju produktivnost nego da pokriju gubitke poslovanja.

Društvenim preduzećima ide lavovski deo subvencija države. Njima ide 60 odsto subvencija koja se daju svim preduzećima, mada ona stvaraju samo 19 odsto dodate vrednosti formalnog sektora. Osim toga, taj novac te firme koriste za pokrivanje gubitaka a ne za unapređivanje rada. Dakle, veliki deo državne pomoći nije u skladu sa ciljem povećanja rasta i kreiranja novih radnih mesta.

Poreske olakšice – koje su takođe pomoć države – uglavnom se odnose na strane firme. Između 2014. i 2017. godine, strane firme su dobile 45 odsto svih poreskih olakšica, mada su doprinele sa 30 odsto ukupno kreiranoj novoj vrednosti i zapošljavale su 22 odsto od ukupnog broja prijavljenih radnika. I mada su strana ulaganja bila važna da stave Srbiju na mapu investitora, ona su malo uticala na povećanje produktivnosti u domaćim preduzećima.

Trošenje državnog novca na javne investicije koje podstiču privredni rast bi značajno doprinelo većim stopama rasta. Ako bi se javne investicije povećale na pet odsto društvenog proizvoda, to bi stopu rasta povećalo za jedan odsto. Ostatak državne pomoći valja preusmeriti na aktivnosti koje otklanjaju manjkavosti tržišta (recimo, to što banke ne daju kredite novim firmama). To će imati bolji učinak na privredni rast i zapošljavanje. Bilo bi dobro i da se davanje državne pomoći uskladi sa najboljim primerima u EU.

Posebno je zabrinjavajuće što privatni sektor u Srbiji ne može da dođe do dovoljno novca kako bi ulagao i razvijao se, što je ključ rasta. Odnos kredita privatnom sektoru i društvenog proizvoda u Srbiji je upola manji nego prosek u EU (44 prema 80 odsto).

Ceo tekst Ekaterine Vostroknutove objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 19. decembra

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

Svi čitaoci Nedeljnika dobijaju dva poklona: Knjigu “Stvari koje Srbi vole” i Mond diplomatik na srpskom jeziku