Zakon o socijalnoj karti – preskupa igračka neefikasnog sistema socijalne zaštite

    0

    Prvog dana marta počeće primena Zakona o socijalnoj karti, koji je u januaru 2021. godine donet uz obećanja kako će se njime rešiti nagomilani problemi u sistemu socijalne zaštite.

    Ovo je jedan od onih propisa koji se donosi, slično budžetu, Zakonu o pivu ili Zakonu o predmetima od dragocenih metala, a da malo ko zna o čemu se u njemu zaista radi, šta se sve njime reguliše i na koji način. Narodni poslanici nisu imali niti jedan amandman na zakonski tekst, a ni javnost se nije preterano zainteresovala jer ne vidi da se „socijala“ nje tiče. Tako je u poplavi informacija koje nadiru sa svih strana zakon usvojen i nastavilo se dalje, do iščekivanja početka njegove primene.

    Sada, kada je do početka marta ostalo tek nešto više od jednog meseca, valjalo bi videti kako izgleda primena tog efikasnog, modernog i proaktivnog registra pod imenom Socijalna karta.

    Socijalnom kartom prikupljaće se oko 140 različitih podataka o korisniku socijalne pomoći. Da ne bismo na čitavoj stranici nabrajali koji su sve to podaci, što je samo po sebi dovoljno zastrašujuće, ilustrovaćemo primerima nekih ličnih podataka koji ulaze u ovaj registar. Tako se u Socijalnoj karti prikupljaju podaci koji se tiču primanja korisnika novčane socijalne pomoći (koje centri za socijalni rad već poseduju), prikuplja se matični broj, informacije o invaliditetu, mestu i vremenu zaključenja braka, kao i brojni drugi podaci. Takođe, Socijalnom kartom će se obrađivati i podaci o bivšim vanbračnim partnerima korisnika sistema socijalne zaštite i o prihodima ovih bivših vanbračnih partnera.

    Čini se kao da stih narodnjaka „pazi s kime spavaš“ nikada nije bio aktuelniji zahvaljujući Zakonu o socijalnoj karti. 

    Da li su količina i obim podataka koji se prikupljaju zaista neophodni za dobijanje socijalne pomoći, koja u Srbiji prelazi tek nešto više od 77 evra mesečno po pojedincu, ključno je pitanje za razumevanje toga šta nam donosi ovaj Zakon. Uzgred, tu socijalnu pomoć ogromna većina korisnika prima samo devet meseci u kalendarskoj godini, jer postoji prekid u davanjima za sve one koji se smatraju radno sposobnim. Za njih siromaštvo tri meseca godišnje ide na pauzu.

    Svako razuman rekao bi da prikupljanje oko 140 ličnih podataka pojedinca koji je u stanju socijalne potrebe nije neophodno. Ovo posebno jer je krovnim propisom u ovoj oblasti – Zakonom o socijalnoj zaštiti i njegovim podzakonskim aktima – propisano šta je sve važno znati o korisniku novčane socijalne pomoći onda kad se on obrati centru za socijalni rad.

    Zbog toga je obrada ovog mora ličnih podataka nepropocionalna svrsi koja se njome želi postići. Ta obrada neće skoro ni na koji način unaprediti sistem socijalne zaštite, jedino će ubrzati razmenu podataka između institucija koje će na osnovu automatske informacije iz sistema brže dolaziti do saznanja kada neko „ispada“ preko cenzusa – onda kada ima primanja preko već pomenutih 77 evra mesečno.

    Potrebno nam je više efikasnosti i osetljivosti za potrebe korisnika sistema socijalne zaštite, tako se dolazi do sistema koji je pravedan za najsiromašnije i koji je zasnovan na ljudskim pravima. Međutim, do toga se ne dolazi neproporcionalnom obradom podataka o ličnosti korisnika novčane socijalne pomoći.

    Prema onome što sada znamo, u našoj zemlji ne postoji niti jedan sličan slučaj ovolike obrade ličnih podataka pojedinaca koji dolaze iz određene društvene grupe, kao i o svima onima koji se po zakonu smatraju njima povezanim licima.

    Zbog čega će ovako masovna obrada podataka započeti baš u slučaju korisnika novčane socijalne pomoći ostaje da vidimo.

    Biometrijske kamere su već tu, možda smo i mi „ostali“ sledeći.

    O svemu ovome govorilo se na panelu posvećenom zaštiti podataka o ličnosti i diskriminaciji posebno osetljivih kategorija stanovništva na Nedelji privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija organizuje od 24. do 27. januara. Više informacija o panelima koji se održavaju u narednim danima, kao i prijavu za iste, možete pronaći na linku.

    Danilo Ćurčić

    A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

    programski koordinator