Na snazi su posebne mere zaštite u šumama, zbog afričke kuge svinja koja je trenutno prisutna u sedam okruga, 12 opština i 60 naseljenih mesta u Srbiji. Zbog toga je u područjima koja su najugroženija usled epidemije afričke kuge svinja zatvoreni pojedini prolazi kroz šume, a na ulazima su postavljene infotable, kao i dezinfekcioni punktovi. Kako bi se širenje virusa sprečilo, zabranjeno je brati šumske plodove i voditi domaće životinje na ispašu ili brst. Po povratku iz šume, pre ulaska u kuću, obavezno dezinfikovati odeću, obuću i mobilni telefon, piše RTS.
Direktor Uprave za šume Vladimir Nikolić rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je epidemiološka situacija i dalje ozbiljna, te da su trenutno najugroženiji Sremski, Mačvanski i Kolubarski upravni okrug, kao i opštine Obrenovac i Palilula na teritoriji Beograda.
„Pored divljih svinja, koje su jednako ugrožene koliko i domaće i predstavljaju prenosioca bolesti, čovek je najveći vektor prenošenja zaraze“, upozorio je Nikolić.
Zabranjeno sakupljanje šumskih plodova, ali i brst u šumi
Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 19. jula donelo instrukciju koja je stupila na snagu dan kasnije, a kojom su uvedena posebna ograničenja u šumama.
„Sopstvenicima i korisnicima šuma naloženo je da ograniče ili zabrane okupljanje građana, zabranjeno je postavljanje šatora i kampova, kao i kretanje putevima koji nisu šumski, osim za pripadnike vojske, policije i nadležnih veterinarskih, šumarskih i lovnih službi“, rekao je direktor Uprave za šume.
Nikolić je napomenuo da je zabranjeno i sakupljanje šumskih plodova.
„Zabranjeno je sakupljanje pečuraka, gljiva i lekovitog bilja. Kada govorimo o afričkoj kugi svinja, zabranjeno je i pašarenje, žirenje i brst domaćih životinja u šumi, kako ne bi dolazilo do kontakta sa terenom zaraženim virusom“, naveo je Nikolić.
Naglašava da je, zbog prevencije, poštovanje biosigurnosnih mera od ključnog značaja, čak i u područjima u kojima bolest nije potvrđena.
Šta raditi po povratku iz šume
Građanima savetuje da izbegavaju odlazak u šume na područjima gde postoje ograničenja, a ukoliko borave u šumi na drugim lokacijama, da po povratku dezinfikuju odeću, obuću i predmete koje su koristili.
„Po povratku iz šume, pre ulaska u domaćinstvo ili gazdinstvo, potrebno je izvršiti dezinfekciju odeće, obuće i mobilnih telefona kako virus ne bismo raznosili dalje“, istakao je Nikolić.
Obavezna dezinfekcija
Kako kaže, na terenu su već postavljene informativne table, na najugroženijim područjima zatvoreni su pojedini prolazi kroz šume, dok su na drugim lokacijama postavljeni dezinfekcioni punktovi.
„Dezinfikuju se vozila preko dezobarijera, dezinfikuju se i ljudi, a beleži se svaki ulazak i izlazak iz šume kako bismo imali kontrolu ko dolazi na to područje“, rekao je direktor Uprave za šume.
Dodaje da će mere ostati na snazi dok to bude nalagala epidemiološka situacija.
„Virus je kod nas prisutan već sedam godina i ne možemo ga tek tako iskoreniti. Zato je najvažnije da sprečimo kontakt sa virusom i njegovo dalje prenošenje“, naglasio je Nikolić.
Prati se stepen rizika od požara, odmah zvati vatrogasce
Govoreći o opasnosti od šumskih požara tokom predstojećeg toplotnog talasa, Nikolić kaže da se situacija u Evropi pažljivo prati.
„Pomalo sam zabrinut zbog svega toga, ali nema mesta panici. Naš posao je da upravljamo rizicima i da preventivno delujemo“, rekao je Nikolić.
Navodi da podaci evropskog satelitskog sistema „Kopernikus“ pokazuju da su Španija i naročito Francuska trenutno među područjima sa najvećim rizikom od izbijanja požara.
„Vidimo da su Španija, a posebno Francuska u veoma visokom riziku. Tu su i jedan deo Švajcarske, pa čak i deo Velike Britanije“, rekao je Nikolić.
Ističe da Srbija planski procenjuje rizik od požara u svim šumama.
„Sve šume u Republici Srbiji svrstane su u pet stepeni ugroženosti od požara. Najugroženiji su četinari – crni i beli bor, dok su u najmanjem stepenu ugroženosti bukva, grab i ostali lišćari. Za svaku gazdinsku jedinicu unapred znamo koliki je stepen rizika“, objasnio je Nikolić.
Direktor Uprave za šume pozvao je građane da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju šuma.
„Moramo svi da budemo odgovorni i da krenemo od sebe. Nadležne institucije će raditi svoj posao, a mi radimo na prevenciji požara. Hajde da sačuvamo šume jer su one naše blago“, poručio je Nikolić.
Dodao je da građani, ukoliko primete požar, treba odmah da pozovu vatrogasce na broj 193 ili da o tome obaveste najbliže naseljeno mesto i pokušaju da daju što precizniju lokaciju kako bi nadležne službe što pre reagovale.
Tagovi
