Danas se završava javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama koji je, prema rečima resorne ministarke, jedan od tri zakona koji bi trebalo da trajno urede odnose između dobavljača i trgovaca na domaćem tržištu.
Nacrt tako, između ostalog, predviđa rok od 30 dana za plaćanje kvarljive robe, apsolutnu zabranu jednostranog menjanja ugovora i nagradu za uzbunjivače.
Planirano je da se u vidu predloga nađe pred poslanicima tokom prolećnog zasedanja, a ideja je da sistemski reguliše neka od pitanja koja su privremeno „rešena“ uredbom o ograničavanju marži.
šta je Apsolutno zabranjeno: crna lista praksi
Najveću promenu donose liste zabranjenih trgovačkih praksi, posebno Crna lista, koja propisuje mere koje se nikada ne mogu opravdati:
Strogo su regulisani rokovi plaćanja: za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode plaćanje ne sme biti duže od 30 dana, dok je za ostale proizvode gornja granica 60 dana.
Dalje, kupac ne sme jednostrano da menja ključne ugovorne odredbe kao što su cena, kvalitet, ili količina proizvoda. Takođe, zabranjeno je kasno otkazivanje narudžbine kvarljive robe u roku kraćem od trideset dana pre isporuke.
Zabranjeno je i zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se desio u prostorijama kupca ili nakon prenosa vlasništva na kupca, ako do takve propasti ili gubitka nije došlo usled nemara odnosno krivicom snabdevača, stoji u nacrtu u okviru ukupno 10 stavki „crne liste“.
Tu je i „Siva lista“, koja sadrži prakse koje se smatraju „uslovno nepoštenim“.
One uključuju naplaćivanje snabdevaču naknade za ulistavanje proizvoda u ponudu, skladištenje, izlaganje, ili sprovođenje marketinških aktivnosti.
Na sivoj listi je i „značajno smanjivanje narudžbine, bez prethodne pisane najave snabdevaču u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, osim ako kupac dokaže da ne postoji tražnja za određenim proizvodom u obimu koji je ugovoren“.
Zabrana odmazde i nagrada za uzbunjivače
Kako dobavljači često oklevaju da prijave nepoštene prakse zbog straha za opstanak svog posla, nacrtom zakona predlažu se dva zaštitna mehanizma.
Prvo, izričito je zabranjena svaka komercijalna odmazda ili pretnja odmazdom. To obuhvata uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude kupca, smanjenje naručenih količina ili obustavu usluga poput promocije.
Komercijalna odmazda je definisana kao posebno teška nepoštena praksa.
Drugo, uvodi se mehanizam nagrađivanja uzbunjivača: fizičko lice koje dostavi odlučujuće dokaze dobija novčanu nagradu u iznosu od 10 odsto izrečene kazne, uz zaštitu identiteta.
kazne za nepoštene trgovce
Za sprovođenje zakona i izricanje sankcija zadužena je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK). KZK izriče „meru zaštite od nepoštene trgovačke prakse“ u obliku novčanog iznosa, čiji osnovni deo iznosi 0,1 odsto ukupnog godišnjeg prihoda kupca ostvarenog na teritoriji Srbije.
Taj iznos može biti uvećan, na primer, za 100% ukoliko kupac ponovi istu praksu.
Tržišna inspekcija, u saradnji sa KZK, biće zadužena za kontrolu poštovanja formalnih obaveza ugovaranja, pri čemu su za nepoštovanje tih obaveza propisane novčane kazne u iznosu od 50.000 dinara do dva miliona dinara za fizička i pravna lica.
Od privremenih mera do trajnog zakona
Ključan problem koji bi ovaj zakon trebalo da reši je situacija da su manji snabdevači često prinuđeni da prihvate nepovoljne uslove poslovanja.
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević je još krajem prošle godine ocenila da je neophodno bolje regulisati međusobne odnose trgovaca i dobavljača.
Uticaj novog zakona o nepoštenim trgovačkim praksama na cene trebalo bi da bude posredan.
„Dobavljači će biti rasterećeni od značajnih izdataka koje su do sada imali prema trgovcima, što konsekventno može da vodi daljem sniženju cena,“ navela je Lazarević.
Tagovi
