“Za mene nema mesta u Partizanu. Ja sam se klubu odužio za sve, a on meni? O tome ne mogu…”: Saša Ilić o tome zašto ne dolazi na stadion u Humskoj

0
Profimedia

On je oduvek bio drugačiji. Kada primi loptu i onda kada je nema. Kada ćuti dugo i kada kratko, ali dovoljno govori. Kao u emisiji na TV Arena sport, kada je govorio o svom odnosu sa klubom kojem je poklonio celog sebe.

Ponuda za mesto sportskog direktora na kraju sezone je bila na stolu, razgovaralo se o detaljima, ali Saša nije želeo da je prihvati iz jednostavng razloga što su mu pogledi u načinu fukcionisanja Parnog valjka različiti u odnosu na članove aktuelne garniture.

I deluje da se neće naći na istim talasnim dužinama.

“Nisam ostao ne funkciji, jer se nisam slagao sa ljudima iz rukovodstva. To je moje pravo. Vreme će pokazati da li sam pogrešio ili ne. S druge strane, moje ambicije su vezane za Partizan. Navijač ću uvek biti, a hoću li u budućnosti raditi kao trener ili funkcioner – ne znam. Tu sam. Trenutno je situacija takva da za mene nema mesta u Partizanu, mada to ne umanjuje moju ljubav i privrženost klubu. Dolazim, gledam utakmice…”, istakao je, između ostalog, Ilić.

Iako je poznat kao sportista koji nikad nije pravio probleme, pogotovo ne rođenom klubu, Saša od jesenas izbegava da dolazi na stadion. I za to ima objašnjenje, koje ukazuje da su određeni ljudi širili glasine o njegovom negativnom uticaju na svlačionicu. Zato ga u poslednje vreme nema na tribinama, iako bi bilo prirodno da kao legenda kluba ima mesta u loži, da uživa u utakmicama.

“Na početku sam bio skoro na svakoj, a onda sam načuo neke stvari koje su me povredile. Nešto upućeno na moju adresu posle čega sam odlučio da ne pravim probleme, da ne dajem povod pričama kako sam loše uticao na neke igrače. Znam da to nije istina.”

Proletos se, posle 23 godine profesionalnog bavljena fudbalom, povukao u igračku penziju. Tog maja 2019. sve je bilo u njegovom znaku. Kraj sa peharom Kupa Srbije u rukama, pa još na terenu najvećeg rivala, malo pre toga dirljive scene u Humskoj kad je i “nebo plakalo” što se povlači takav as, piše Mozzart sport.

“Ne pričam u svoje ime, ali mnogo ljudi smatra da nisam dobio oproštaj kakav sam zaslužio. Ništa nisam planirao, izdešavalo se spontano. Ne žalim ni za čim. Mnogi su mi rekli da je trebalo da bude bolje. Ne kažem u smislu više ljudi, jer ne možeš da ih nagovoriš da dođu, ali s druge strane mogu da se pohvalim da je po kišovitom vremenu bilo dosta navijača. Bilo, prošlo, ne bi trebalo da se vraćamo na tu temu. Meni je Partizan dao sve u životu, mislim da sam se dostojno odužio. A Partizan Saši? Ne mogu da pričam o tome.”

Priznaje da ga je dan kad je trebalo poslednji put da istrči na teren koji poznaje kao svoj džep potpuno psihički slomio.

“Pričali su mi da za taj dan moram da se pripremim. Noć, dve pre poslednju utakmicu imao sam spreman govor, želeo da se obratim gledaocima na stadionu, ali – nisam mogao. Sve što se dešavalo na oproštaju nisam planirao. Slučajno se desilo da sam izašao, da je sin Nikša bio pored, da sam sa njim istrčao počasni krug. U tom trenutku nisam bio svestan, kasnije sam dosta puta gledao snimke, bolje je kad se nešto dešava spontano nego da je planirano.”

Ostaće zapisano, za sva vremena: 876 utakmica, 240 golova, 11 titula, sedam kupova i priznanje da je jedina legenda Partizana modernog doba.

“Voleo bih da se sutra pojavi osoba koja će me u Partizanu prestići po broju utakmica i svega što sam napravio, jer sam ubeđen da će, ako se to desi, klub biti na pravom putu, beležiti bolje rezultate, ali… Gledajući realnu situaciju u našem fudbalu – teško će se to desiti”, pojasnio je Saša Ilić.