Vukovar, 28 godina kasnije: Još uvek se priča o nestalima

1
Foto: Tanjug

Pre 28 godina jedinice Jugoslovenske narodne armije (JNA) ušle su u hrvatski grad Vukovar čime su okončane tromesečne borbe u kojima su poginule hiljade ljudi, a gotovo čitav grad je razrušen, prenela je Politika.

Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra i Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage.

Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila, dok je u sukobima razrušeno 90 odsto grada.

Hrvatska strana tvrdi da tačan broj poginulih i nestalih tokom tih borbi nikada nije utvrđen, a da se procenjuje da je ubijeno više od 4.000 hrvatskih branitelja i civila dok ih je, navodno, 7.000 odvedeno u srpske logore.

Hrvatska danas obeležava Dan sećanja na žrtvu Vukovara, koji će od naredne godine biti državni praznik i neradan dan, preneo je B92.

Centralna komemoracija održava se u vukovarskoj bolnici, a odatle će kao i svake godine u tradicionalnoj “Koloni sećanja”, dugoj pet i po kilometara, biti održan mimohod do Memorijalnog groblja.

Komemoraciji prisustvuje hrvatski državni vrh.

Zajednički venac položili su predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i predsednici Hrvatskog sabora i Vlade Gordan Jandroković i Andrej Plenković koji su do Memorijalnog groblja došli u “Koloni sećanja” od vukovarske bolnice, preneo je Jutarnji.hr.

Foto: Tanjug

Uoči početka komemoracije, premijer Andrej Plenković rekao je novinarima da njegova vlada kontinuirano ulaže napore u razvoj grada Vukovara u svim aspektima.

“Naša vlada jako puno radi na pitanju pronalaska nestalih. Vodimo dijalog s drugim državama, međunarodnim organizacijama i verujemo da će oni dati rezultate. Dok se to pitanje ne reši, državne institucije neće stati”, rekao je Plenković.

Gradonačelnik Vukovara, Ivan Penava iz HDZ, izjavio je da je zadovoljan velikim brojem iskoraka koji su učinjeni prema Vukovaru, ali da, kako je rekao, procesuiranjem ratnih zločina nije zadovoljan.

Program obeležvanja se održava pod nazivom “Vukovar – mesto posebnog pijeteta”.

Oko 17 sati u Vukovaru će, niz Dunav, biti pušteni lampioni u čast žrtava grada heroja, preneo je N1.

Foto: Tanjug

U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.

Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

U organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Mate Granić potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika.

Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, koje su potpisali drugi predstavnici SRJ i Hrvatske, Vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.

Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR, ta odluka je sprovedena, a razmena realizovana kod mesta „Jelenovo” (Sarvaš).

Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je vraćena pod upravu Hrvatske.

Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA – Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika „vlade” te oblasti Gorana Hadžića.

Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala.

Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10 i u međuvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.

Haški optuženik Goran Hadžić koji je bio predsednik SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem je od 16. jula 2004, kada je otpečaćena optužnica protiv njega, bio u bekstvu do jula 2011. kada je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji ali je suđenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu i umro.

Pred srpskim pravosuđem 15 osoba je pravosnažno osuđeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara 1991, a u toku je veći broj istraga zločina počinjenih u tom gradu.

Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom „Ovčara”.

Na 17. godišnjicu ulaska JNA u Vukovar, 2008, Međunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom je Beograd optužen za genocid nad nesrbima u toj republici tokom rata 1991-95. godine.

Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović posetili su Vukovar 4. novembra 2010. i na Ovčari položili vence na spomen-obeležje za oko 200 ubijenih hrvatskih zarobljenika i civila. Tadić se na Ovčari kod Vukovara izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na tom poljoprivrednom dobru 1991.

„Došao sam da se poklonim žrtvama, uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje. Da stvorimo mogućnost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju budućnost”, rekao je Tadić nakon polaganja venaca.

Tadić je prvi srpski zvaničnik koji je posetio spomen-obeležje masovne grobnice u Ovčari gde su pripadnici JNA i paravojnih srpskih formacija u novembru 1991. ubili više od 200 hrvatskih zarobljenika i civila.

Tadić i Josipović položili su vence i u Paulin Dvoru, nedaleko od Osijeka, na mestu gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih civila i jedan mađarske nacionalnosti.


1 KOMENTAR

  1. A sta je prethodno bilo, to ne pominjete! Sta su zenge i psi rata radili sa Srbima u Vukovaru, zbog cega je regularna vojska SFRJ morala da intervenise i pomaze terorisanom narodu.

Comments are closed.