Vukosavljević: Zakon o kulturi precizira izbor direktora i oblasti kulturne delatnosti

2
Fotografija: Đorđe Kojadinović za Nedeljnik

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da se izmenama Zakona o kulturi preciznije utvrđuju način izbora direktora ustanova kulture, u oblasti na koje se zakon odnosi između ostalog dodaje se delatnost umetničke fotografije, a posebno se uređuje položaj igrača.

Ministar je rekao da se u izbor direktora ustanova kulture na javnim konkursima i uvode nova ograničenja koja bi trebalo da onemoguće zloupotrebu v.d. stanja.

Direktor ustanove kulture biraće se na konkursu koji se raspisuje najkasnije 60 dana pre isteka mandata doirektora i objavljuje na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, na oglasnoj tabli ili u prostorijama ustanove.

Kako stoji u tekstu izmene zakona, kandidati za direktore moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, a jedna osoba može biti vršilac dužnosti najduže godinu dana.

Obrazlažući zakon, ministar je rekao da se izmenama zakona stvara pravni osnov za dalje sistematsko uređenje manifestacija, kao i da se propisuju obavezni softveri za digitalizaciju kulturnog nasleđa.

Umetnička igra je, kako je dodao Vukosavljević, jedna od najtežih profesija, i neophodno je urediti specifičnost položaja igrača.

Tako će zaposlenima u ustanovama kulture kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, radni odnos prestaje ispunjenjem uslova za starosnu penziju, ako poslodavac ne može da obezbedi drugo radno mesto za koje ta osoba ispunjava uslove.

Izmenama zakona predviđeno je da ministarstvo vodi centralizovanu i javno dostupnu evidenciju udruženja u kulturi u elektronskom obliku.

U izmenama zakona o kulturi navedeno je da u kulturne delatnosti pored književnosti, muzike, likovne umetnosti, umetničke fotogradija ili pozorišta, spadaju i multimedija, mjuzikl, cirkus, pantomima, ulična umetnost ili delatnost u oblasti nepokretnih kulturnih dobara.

Govoreći o predloženom Zakonu o arhivskoj građi, ministar je istakao da Srbija nije imala takav zakon te da će novi zakon definisati položaj i nadležnosti arhiva u Srbiji.

Arhivski fond Srbije definisan je kao sva arhivska građa koja se nalazi na teritoriji Srbije, ali i građa koja predstavlja deo kulturno nasleđa Srbije, a nalazi se van njene teritorije.

Tim zakonom bi, između ostalog, bilo propisano da je Državni arhiv Srbije dužan da vodi elektronski arhiv u Državnom centru za čuvanje i upravljanje podacima, a propisuje se i da arhivi moraju imati planove zaštite u vanrednim situacijama.

Zakon propisuje da je arhivska građa dostupna za korišćenje 30 godina od njenog nastanka, dok je arhivska građa koja se odnosi na odbranu zemlje i nacionalnu bezbednost, dostupna posle 50 godina.

Kao javni arhivi navedeni su Državni arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, pokrajinski arhivi Vojvodine i Kosova i Metohije, medjuopštinski arhivi i arhivi jedinica lokalne samouprave – koji, osim Vojnog arhiva, čine mrežu arhiva Srbije.

Poslanici treba da potvrde i Sporazum između vlada Srbije i Ruske Federacije o predaji peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Srbiji i slika Nikolaja Кonstantinoviča Reriha Rusiji.

(Beta)

2 KOMENTARA

  1. U predlog izmena Zakona o kulturi obavezno navesti uslove za izbor direktora/upravnika u muzejima i galerijama koje obavljaju poslove zaštite,posebno u zadužbinama/fondacijama gde se postavljaju upravnici bez ikakvog radnog iskustva u kulturi, te se zbog takvih menjaju određeni članovi statuta,kako bi se po svaku cenu izabrao direktor/upravnik iz određene stranke.

Comments are closed.