Slovenačka populistička opozicija pokrenula je kampanju protiv „izopačenih“ umetnika, pokušavajući da obori vladin plan o dodatku na penziju za nagrađivane umetnike putem referenduma koji se održava u nedelju.
Građani ove zemlje glasaće o zakonu koji definiše uslove pod kojima određeni umetnici mogu dobiti dodatak na penziju.
Da bi zakon bio odbačen na referendumu, najmanje petina svih registrovanih birača u Sloveniji (koja ima 2,12 miliona stanovnika) mora da glasa protiv, a broj „protiv“ glasova mora biti veći od polovine ukupno izdatih glasova.
Zakon, koji je parlament usvojio u januaru, pripremilo je Ministarstvo kulture kojim rukovodi Asta Vrečko, liderka ekosocijalističke stranke Levica.
Vlada, koju čine koalicija Pokreta sloboda, Socijaldemokrata i Levice, navodi da se time sprovodi odavno potrebna reforma posebnih penzionih dodataka za zaslužne ličnosti, koji datiraju još iz 1974. kada je Slovenija bila deo Jugoslavije.
Novi zakon predviđa strože kriterijume, čime se želi izbeći da odluke zavise od ličnih ukusa ministra kulture.
Međutim, godinu dana pred parlamentarne izbore, konzervativna Slovenačka demokratska stranka (SDS), koju vodi bivši premijer Janez Janša, iskoristila je ovu tehničku izmenu starog zakona za otvaranje kulturnog rata protiv, kako tvrde, privilegovanih kulturnih elita.
Upravo je ova stranka pokrenula referendum.
Na predizbornim plakatima nalazi se slogan: „Promena za narod, prestiž za elitu.“
Janša, koji je poznat kao simpatizer Donalda Trampa i koji vodi SDS od 1993, izjavio je u martu da klasičnu umetnost danas „zamenjuju razne izopačene, pomerene forme koje se nazivaju ‘moderne’“ – koristeći izraz „izopačen“ (izrojen), koji je i nacistička Nemačka koristila (Entartete Kunst) kako bi diskreditovala modernu umetnost.
Od februara, plakati i bilbordi širom Slovenije prikazuju umetnicu Maju Smrekar kako doji psa, uz slogan: „Promena za narod, prestiž za elitu.“
Smrekar (47) tvrdi da se slika koristi bez njenog odobrenja i da je izvučena iz konteksta većeg umetničkog projekta nazvanog K-9 Topologija, koji istražuje veze između ljudi i pasa.
„Od kada je pokrenuto prikupljanje potpisa za referendum, dobila sam brojne pretnje i uvredljive poruke putem različitih kanala komunikacije“, rekla je za Guardian. „Kada politika odlučuje šta jeste umetnost, a šta nije – tada se ruši demokratija.“
Tokom četvoromesečne rezidencije u Berlinskom Freies muzeju 2015–2016, umetnica rodom iz Brežica prošla je kroz psihološko-endokrinološku obuku kako bi indukovala laktaciju i dojila štene ovčara – „kao oblik međuvrsničke solidarnosti i brige“.
Godine 2017, njen projekat K-9 Topologija osvojio je prestižnu nagradu Golden Nica na austrijskom festivalu Prix Ars Electronica, a zatim i Prešernovu fondaciju 2018, najvažniju umetničku nagradu u Sloveniji.
Prema novim kriterijumima koje predlaže vlada, kombinacija tih nagrada dala bi Smrekar pravo na dodatak koji bi iznosio 50% razlike između njene postojeće penzije i najviše penzije koja se računa na osnovu 40 godina radnog staža.
SDS, koji je vladao Slovenijom skoro devet od poslednjih 20 godina i 2022. podelio sedam posebnih penzija za zasluge u kulturi, tvrdi da bi novi zakon omogućio veće troškove za državni budžet, i to za „privilegovane“ pojedince koji, kako kažu, „nisu skoro ništa doprinosili penzionom fondu“. Portparol SDS-a je izjavio: „U međuvremenu, više od polovine penzionera živi ispod granice siromaštva.“
Ova podeljena kampanja odvija se paralelno sa širim penzionim reformama koje sprovodi vlada Roberta Goloba, a koje podrazumevaju povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine za one koji imaju 40 godina radnog staža, što je zahtev Evropske komisije.
Vlada navodi da bi novi zakon u početku doneo porast broja umetničkih penzija za one koji su već na listi čekanja, ali da bi dugoročno teret za poreske obveznike bio manji nego po starim pravilima.
Od 83 umetnika koji trenutno primaju posebne umetničke penzije u Sloveniji, 33 su članovi porodica koji su nasledili pravo prema pravilima iz 1974. Novi zakon ukida mogućnost naslednog prava na ovu penziju.
Državna izborna komisija Slovenije procenjuje da bi trošak referenduma mogao dostići oko 6,6 miliona evra. „Referendum se koristi kao izborna kampanja – i to veoma skupa“, izjavila je ministarka kulture Vrečko za Guardian.
Golob, koji se prvi put kandidovao 2022. i pobedio, pozvao je birače da bojkotuju glasanje, što je naišlo na oštre kritike opozicije. Njegov Pokret sloboda tada je iznenađujuće pobedio, zaustavivši trend jačanja desničarskog populizma u regionu, koji je već prisutan u zemljama poput Mađarske i Srbije.
Tagovi
