Premijer Srbije Đuro Macut kritikovao je rad poslanika u Skupštini, govorio o EU integracijama, nezavisnosti univerziteta, svojoj imovini, tome kako je zadovoljan svojom Vladom, ali i tome kako policija postupa na protestima u evropskim demokratijama, piše N1.
Premijer analizirao je danas u Skupštini Srbije rad poslanika, pa je tako ocenio početak sednice kao „sugestivan način komunikacije“, a da se kasnije se atmosfera „intezivirala“. Takođe rekao je da poslanici nemaju „demokratski kapacitet da slušaju“ druge i daju konstruktivne primere.
Govoreći o univerzitetu kaže „da nije nezavisnost univerziteta to da odete izvan teritorije Srbije i pokušavate da svoja prava razmenjujete ili elaborirate na drugim mestima“.
Odgovarajući na kritike njegovog rada i to što obavlja više funkcija, rekao je da je to „čudan narativ“ i da svoju funkciju premijera obavlja neuzimanjem dohotka.
„Kada bi bilo više profesora univerziteta koji bi sedeli u ovoj sali verovatno bismo imali i kvalitetnije rasprave“.
„Uspešno izvukli zemlju iz krize“
Zadovoljan je radom Vlade i kaže da je bio počatvovan kada je dobio poziv od predsednika Srbije u trenutku za koji kaže „da su svi zaboravili“, a to je prema njegovim rečima „najveća školska i univerzitetska kriza“ prošle godine i ocenio da su se „uspešno izvukli iz te krize“.
„Neko ko želi da obavlja volonterski svoju funkciju, a da takođe nastavi da radi svoj primarni posao, trebalo bi da bude jedna pozitivna poruka i drugima da se usude da obavljaju više svojih angažovanja u svom životu koji provode. (…) Polazim od sebe: izuzetno sam ponosan na to što sam predsednik Vlade u trenutku koji je bio kritičan i krizan i što sam jedan od predstavnika akademske zajednice koji se usudio i osmilio da tako nešto radi“.
„(Zlo)upotreba studenata“
Naveo je i da kao predsednik Vlade, „ne promoviše politički rad u okviru akademskog prostora i bolnice.“
„Mi sad imamo veoma grubo mešanje politike u život akademije, što je po meni nedopustivo. To je jedan manir koji se počeo uvlačiti i koji nije dobar za perspektive univerziteta ili visokog obrazovanja. Visoko obrazovanje mora ostati nezavisno, mora biti pod lupom ljudi koji rade na univerzitetima, ali mora biti i kvalitetno i odgovorno prema studentima koji su na tom univerzitetu. Zloupotreba ili upotreba studenata u te svrhe nije odgovarajuća, ne sme biti etalon po kojem se radi, jer ti studenti uglavnom predstavljaju, jedan mali procenat studenata koji pokušavaju da svoja razmišljanja politička pretoče u svakodnevni univerzitetski rad“, naglasio je.
O imovini – svi da slede njegov primer
Govorio je i o svojoj imovini.
„Ja sam javna ličnost koja je potpuno u skladu sa zakonom podnela sve što treba Agenciji za za borbu protiv korupcije, svoju imovinsku kartu i mislim da je to jedan od znakova dobrih namera. I samim tim sam potpuno jasno stavio do znanja svima da sam sve što sam ostvario, ostvario u periodu dolaska na funkciju. Bilo kakve insinuacije vezane za to su potpuno smešne i potpuno irelevantne. Mislim da bi svi i trebali da slede taj primer i da prosto trebamo da vratimo jednu normalnost u ovu zemlju po svakom osnovu.“
EU integracije Srbije „tehničke prirode“
Rekao je i da je stvar „tehničke prirode“ da li ćemo otvoriti neko poglavlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji i da je „vrlo visok stepen politike uvučen u to“.
„Svaki odlazak u Brisel, svako protestovanje nije u skladu sa normativima normalnog komuniciranja i postizanja nacionalnog konsenzusa o bilo kom pitanju, ne vodi rešavanju problema. Otvaranje poglavlja ne znači da mi ne radimo na njima“, dodao je.
Smatra i da protesti ne mogu da budu razlog da se Srbiji ukinu sredstava EU.
„Ako se vratimo na istorijat Evrope i odgovore na različite proteste koji su bili u Evropskoj uniji, recimo u protekle 3 godine, mogli ste da primetite da se u nekim visokim, da kažem, demokratijama to rešava na vrlo jednostavan način, tako što policija istog momenta sve te demonstrante odvede i skloni sa ulice. Prema tome, ne možemo pričati da se ovde grubo krše prava bilo koga. U Srbiji, ono što jeste, to su konflikti koji uglavnom nastaju u trenutku kada mirne demonstracije prerastu taj prag i zapravo postanu anarhističke, odnosno ili ultralevičarski elementi ili anarhija na ulicama, što je stvarno nedopustivo i to se apsolutno mora zaustaviti“, naveo je.
Za to su zadužena, kaže, resorna ministarstva i ona po njegovom mišljenju „odgovorno rade“.
„Ja nisam dežurni policajac koji će da kontroliše, sankcioniše ili interveniše na ulici. Prema tome, postoje potpuno jasni mehanizmi države koja postoji 200 godina. Mi nismo ipak jedna država bez svojih istorijskih korena“, zaključio je.
Tagovi
