Vojni savezi, podmornice i pare: Kako je AUKUS naljutio Pariz…?

0
Ludovic MARIN / AFP / Profimedia

Eskalira svađa Francuske sa druge tri članice NATO, nakon što je Australija otkazala porudžbinu skupocenih nuklearnih podmornica. Umesto toga, nastaje novi trojni savez koji bi trebalo da se suprotstavi Kini u Pacifiku, prenosi Dojče vele.

Zbog spora oko nuklearnih podmornica između Francuske i triju savezničkih zemalja, Pariz je u otkazao susret ministarke odbrane Florens Parli s britanskim kolegom Benom Volisom.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson pokušao je da umanji značaj spora s Francuskom. Novi vojni savez u indopacifičkom regionu između njegove zemlje, Australije i SAD „nije ništa zbog čega bi neko trebalo da brine, a pogotovo ne naši francuski prijatelji“, rekao je Džonson u nedelju na putu prema Njujorku. I dodao: „Ljubav prema Francuskoj je neuništiva.“

Nakon sklapanja vojnog i bezbednosnog saveza AUKUS sa SAD i Velikom Britanijom, australijska vlada je ranije odlučila da raskine posao nabavke podmornica od Francuske težak 56 milijardi evra. Umesto toga će Australija kupiti američke nuklearne podmornice.

Taj potez je razljutio vladu u Parizu. A celi slučaj opterećuje i budućnost NATO, izjavio je francuski šef diplomatije Žan-Iv Ledrijan. On je osim saveznicima prebacio „laži, dvoličnost i teško izigravanje poverenja i omalovažavanje“.

U idućim danima se očekuje i krizni razgovor na najvišem nivou – između američkog predsednika Džoa Bajdena i francuskog kolege Emanuela Makrona.

Morison: Prioritet su australijski interesi

Australijski premijer Skot Morison u nedelju je naglasio da se ne kaje zbog raskida posla s Francuzima. „Razumljivo je da je u tom slučaju druga strana, koja je bila uključena u ugovor, razočarana i povređena. To shvatam“, dodao je. Ali i naglasio kako prioritet imaju australijski interesi. Morison je dodao da je imao ozbiljne sumnje oko toga hoće li francuske podmornice uopšte biti dovoljne „za zaštitu naših suverenih interesa“.

Neposredno nakon odluke, Pariz je na konsultacije povukao svoje ambasadore iz SAD i Australije. Taj nesvakidašnji potez samo dokumentuje nivo frustracije. Ambasador iz Londona nije povučen jer je Francuska svesna „konstantnog oportunizma“ Velike Britanije, naglasio je ministar Ledrijan.

Novi vojni savez u Indopacifiku, Francuska smatra izazovom i za EU. Pariz se smatra velesilom u pacifičkom regionu pa je iznenađujuća objava novog trojnog „pakta“ zatekla vlasti u francuskoj prestonici.

Ipak, oštra reakcija Pariza je riskantna, upozorava Bertran Badi, profesor međunarodnih odnosa na pariskom Institutu Sciences Po: „Ambasadori će morati da se vrate na svoja mesta, pogotovo u Vašingtonu.“ Ali napominje da ne može predvideti kako će se to dogoditi, a da Francuska ipak sačuva obraz. „Kad se nađete u krizi poput ove, bilo bi dobro znati gde je izlaz“, kaže Badi.

Australija, SAD i Velika Britanija napominju da njihovi planovi ciljaju na kinesku ekspanziju u pacifičkom regionu. Američki predsednik Bajden je rivalitet s Kinom proglasio vrhovnim prioritetom spoljne politike.

„Sve je to zbog Kine”

Peter Dženings, direktor trusta mozgova Australijski strateški politički institut, formiranje trojnog saveza smatra velikim potezom. „Sve je to zbog Kine“, kaže on i dodaje da se te tri zemlje združenim snagama i resursima žele suprotstaviti „agresivnoj Kini“.

Dženings ipak ne smatra da je novi vojni savez neka vrsta „istočnog NATO“, barem ne za sada. A hoće li AUKUS jednoga dana možda ipak to postati, to po Dženingsu ovisi primarno od ponašanja – Kineza.

Za Skota Lukasa, bivšeg profesora međunarodne politike na Univerzitetu u britanskom Birmingemu, kod sklapanje saveza svaka od te tri zemlje imala je svoju motivaciju. Australijanci su očito bili nezadovoljni dilom s Francuzima oko nabavke podmornica, troškovi su rasli, a rok isporuke se odugovlačio. „Kao da Australijanci nisu imali osećaj da će dobiti ono što su hteli.“

Velika Britanija je, prema njegovom mišljenju, nakon Bregzita i izolacije od Evrope dobila priliku da pokaže da je „Globalna Britanija vrlo važna“. A za SAD, napominje Lukas, to je „signal nakon Avganistana da oni imaju saveznike, da su vodeći u svetu“. Ali to može biti i naznaka zaoštravanja američke politike prema Kini u skoroj budućnosti, dodaje profesor.

Da situacija bude komplikovanija, oglasila se i Severna Koreja. Zvaničnik tamošnjem Ministarstva spoljnih poslova je poručio da će Pjongjang reagovati ukoliko izbije „trka u naoružanju“ koja bi poremetila balans u regionu.