Vladika Irinej o razrešenju vladike Maksima: Obrazloženje je teološke prirode, najvećem delu javnosti ne bi bilo shvatljivo

7
privatna arhiva i Profimedia

Sveti arhijerejski sinod, svakako, nije ni olako, ni rado, ni bez odgovarajućeg obrazloženja razrešio preosvećenog vladiku Maksima i docenta Marka Vilotića prava poučavanja na Bogoslovskom fakultetu, rekao je vladika bački Irinej u razgovoru za Danas.

“Obrazloženje je opširno i nije namenjeno javnosti. Ono je teološke prirode i najvećem delu javnosti ne bi bilo dovoljno shvatljivo. Odluka Sinoda je, inače, u potpunom skladu ne samo sa Ustavom Srpske pravoslavne crkve nego i sa Statutom Bogoslovskog fakulteta, koji je Univerzitet u Beogradu svojevremeno prihvatio. Inače, takozvana „missio canonica“ od strane Crkve za profesore teologe je opštevažeća međunarodna praksa”, rekao je za Danas episkop Irinej (Bulović), član Sinoda i portparol SPC.

Razrešenje vladike Maksima je u delu javnosti tumačeno kao reakcija zbog stavova koje je iznosio na proteklom Saboru, kao i o odnosu prema dolasku predsednika Srbije na Sabor. Na pitanje da li je ovo “odmazda” prema episkopu Maksimu zbog kritike vlasti u Srbiji, kao i zbog rasprave na Saboru o njegovim stavovima o ukrajinskom pitanju i autokefaliji, za koje se saborskom odlukom izvinio, episopk Irinej kaže da mu nije jasno na o kakvim je neslaganjima reč.

“Sabor je najviše crkveno telo, a ne partijski kongres: na njemu svaki član Sabora potpuno slobodno iznosi i brani svoje stavove i predloge, a odluka se donosi ili jednoglasno ili, kada to nije moguće, putem glasanja, pri čemu važi drevno pravilo vaseljenskih sabora da se treba držati ‘glasa većine’. Kada se, na jedan ili drugi način, odluka donese, onda je ona odluka Sabora, svetinja i obaveza za sve, bez obzira na to šta su prethodno zastupali tokom rasprave i prilikom glasanja. Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da sam dosta puta u svojoj episkopskoj službi primenjivao, zastupao i branio odluke za koje nisam bio pre njihovog donošenja na Saboru, ali su samim saborskim izglasavanjem postale i za mene obavezujuće i čak lične. Ovo je u stvari iskustvo svakog našeg episkopa, a ne samo moje. Sledi da neslaganja može biti samo u toku Sabora, a nikako po njegovom završetku. Iz toga sledi dalje da je bilo kakva i bilo čija „postsaborska odmazda“ i teoretski i praktično nemoguća i nezamisliva. Osim toga, u Crkvi ne postoji „delikt mišljenja“, a ponajmanje delikt političkog mišljenja i odnosa pojedinih episkopa prema bilo kojoj vlasti, ideologiji i društvenom poretku. Granice ličnog slobodnog izjašnjavanja episkopa postoje samo kada su u pitanju istine pravoslavne vere i načela vekovnog crkvenog ustrojstva, odnosno kanonskog poretka”, rekao je episkop Irinej

On je dodao da se odluka Sinoda ne temelji na stavovima episkopa Maksima za koje je od Sabora tražio i dobio oproštaj.

“Za nju postoji obrazloženje koje, po prirodi stvari, nije namenjeno javnosti, a još manje je namenjeno samoproglašenim ‘verskim analitičarima’, koji gotovo po pravilu, ili ne znaju ništa o Crkvi ili vrlo površno znaju ponešto, uz napomenu da među njima ima i dežurnih klevetnika SPC – i to isključivo nje, ne i drugih Crkava – a ima i ostrašćenih antiteista. Pitam se na kojem li se fakultetu stiču kvalifikacije za to zvanje”, rekao je on.

On je istakao i da pojedinci njemu lično pripisuju netrpeljivost, a kako kaže neki čak i mržnju, prema njegovom “bivšem studentu, sada mlađem sabratu u episkopskoj službi, vladici Maksimu”.

“Pokušavaju da identifikuju moje navodno osvetoljublje i u jednoglasnoj sinodskoj odluci. Izvesni prizivaju u pomoć i činjenicu javne razmene različitih mišljenja o gorućim pitanjima savremenog pravoslavlja između vladike Maksima i mene. Svesno, međutim, previđaju drugu činjenicu – da je posredi bila razmena argumenata i kontraargumenata, a ne ostrašćeni lični obračun i da ja nisam ni vređao ni ponižavao svog sabesednika. Isto tako, javni karakter tog bogoslovskog dijaloga nisam izazvao ja. Odgovorno, dakle, izjavljujem da taj javni dijalog ni na koji način ne utiče na moj odnos prema vladici Maksimu kao bratu u Hristu. Uostalom, kao što u mojoj duši nema ni zlobe ni netrpeljivosti prema njemu – o mržnji pak ne može biti ni reči, verujem da ih nema ni u njegovoj duši u odnosu na mene. U protivnom, ni ja ni on ne bismo bili hrišćani, pa ni ljudi”, rekao je vladika Irinej.

7 KOMENTARA

  1. Treba li podsetiti da vladiku Kacavendu nisu rascinili i dirali. Interesna religijska zajednica. Zao mi vernika.

  2. Srbistan, fundamentalisticka, populisticka, levicarsko – klerikalna drzava, izgubljena u vremenu i nedefinisanom prostoru. U takvim drzavama pravo na razlicitost i drugacije misljenje se progoni……

  3. Vladiku Maksima bi trebalo postaviti za patrijarha, baš zato što je kritikovao ovog našeg av.

Comments are closed.