Više od 600 kompanija može da gleda vaše fotografije sa društvenih mreža i da, mogu da vas nađu preko njih: Novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku

0
(Adam Ferriss)

Sve donedavno, među najvećim hitovima Hoan Ton Tata nalazila se opskurna igrica i aplikacija za iPhone koja je ljudima nudila opciju da upečatljivu frizuru Donalda Trampa isprobaju na sebi.

Gospodin Ton Tat (31) učinio je onda nešto veliko: osmislio je oruđe koje će nam možda oduzeti mogućnost da hodamo ulicom anonimno i prodao ga stotinama bezbednosnih organa i agencija među kojima su lokalna policija na Floridi, FBI i američko ministarstvo za unutrašnju bezbednost.

Njegova mala kompanija Clearview AI stvorila je revolucionarnu aplikaciju za prepoznavanje lica. Uzmete fotografiju osobe, ubacite je u aplikaciju i vidite sve javne fotografije te osobe uz linkove do tih izlistanih fotografija. Sistem – čija je kičma baza podataka sa više od tri milijarde slika koju je Clearview, prema sopstvenim navodima, prikupio sa Fejsbuka, Jutjuba, Tvitera i miliona drugih sajtova – prevazilazi granice svega dosad osmišljenog na ovu temu u Americi.

Više od 600 bezbednosnih organa počelo je da koristi Clearview prošle godine, navode u kompaniji. Pored toga, Clearview je licencu prodao i nekolikim tehnološkim kompanijama.

“Mogućnosti da ovaj sistem postane oružje su beskonačne”, smatra Erik Goldman, jedan od direktora Instituta za visokotehnološko pravo na Univerzitetu Santa Klara u Kaliforniji.
“Zamislite nevaljalog policajca koji hoće da uhodi potencijalne romantične partnere, ili stranu vladu koja ovo koristi da iskopa tajne o ljudima kako bi ih ucenjivala ili strpala u zatvor.”

Iako je kompanija odbila moje zahteve za intervju, nadgleda me. Na moj zahtev, nekoliko policajaca provuklo je moju fotografiju kroz Clearview aplikaciju. Uskoro su primili telefonske pozive od predstavnika kompanije koji su ih pitali jesu li razgovarali sa pripadnicima medija – što je znak da Clearview može da nadzire one za kojima policija traga.

Pored Ton Tata, u pokretanju Clearviewa učestvovao je i Ričard Švarc, nekadašnji pomoćnik Rudolfa Đulijanija u vreme kada je bio gradonačelnik Njujorka, a projekat je finansijski podržao Piter Til, preduzetnički kapitalista koji stoji iza Fejsbuka i Palantira.

Piše Kašmir Hil

© 2019 The New York Times

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 13. februara.

U novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku čitajte i:

Arhitektura na Antarktiku – Arhitektura na Antarktiku je tokom 20. veka uglavnom bila usredsređena na to da ljude koji tamo borave zaštiti i da ih, prilično doslovno, održi ih u životu. No od tada, na Antarktik je dolazilo sve više naučnika, a njihove potrebe bile su sve prefinjenije. Gradnja tamo sada privlači arhitekte koji žele da u najhladnije krajeve na planeti donesu i estetiku.

BlackRock goes green? – Lorens D. Fink, osnivač i izvršni direktor kompanije BlackRock, saopštio je 14. januara da će njegova firma odluke o investicijama donositi u skladu sa ekološkom održivošću kao glavnim ciljem. BlackRock upravlja sa blizu sedam triliona dolara u investicijama, a ova odluka takođe bi mogla da preoblikuje način na koji korporativna Amerika funkcioniše i izvrši pritisak na druge velike upravljače novcem da isprate ovu praksu.

Migrantska ruta kroz Bosnu do hrvatskog zida: Prljavi kampovi i batine – Da bi napustili Bosnu, migranti moraju da pređu zaleđena brda i planine koji uokviruju severnu granicu sa Hrvatskom. Na ovim padinama, nekadašnjim bojnim poljima, još uvek ima nagaznih mina iz balkanskih ratova. Migranti koji ipak uspeju da bezbedno prođu kroz sneg, susreću se sa brutalnim odgovorom hrvatskih vlasti.

A sad pitanje: Kako da Bregzit funkcioniše? – Bregzit će sada biti na testu, a čak i oni koji su mu se protivili sada su suočeni sa pitanjem kojim se nisu bavili tri i po godine koliko je trajala debata: Šta ako bude funkcionisao? Može li velika promena da bude dobra?

Nema države izvan Karakasa – “Venecuela je slomljena kao država, kao zemlja”, kaže Dimitris Pantoulas, politički analitičar u Karakasu. “I ono malo dostupnih resursa investira se u prestonicu da se zaštiti sedište moći, i stvara se mini-država usred kolapsa.” U najvećem delu zemlje, osnovne funkcije vlade poput policijskog nadzora, održavanja puteva, sistema zdravstvene zaštite i javnih ustanova su napuštene.

Borba za zamrzavanje jajnih ćelija u Kini – Tereza Su želi da jednog dana ima bebu. Poput mnogih drugih žena, nada se da će zamrznuti jajne ćelije dok zarađuje i štedi novac za budućnost. Kina, međutim, ne dozvoljava neudatim ženama da se podvrgnu ovoj proceduri. Tereza je odlučila da pokrene prvi pravni spor u Kini zbog zakona koji zamrzavanje jajnih ćelija dopušta samo bračnim parovima.

Kako zaustaviti požare? Pitajmo Aboridžine – Tokom poslednje decenije, programi za prevenciju požara, uglavnom na zemlji Aboridžina na severu Australije, prepolovili su broj razornih požara. Ovi programi sada su model koji bi mogao da se adaptira u ostatku zemlje i spase živote i domove Australijanca, ali i stanovnika u drugim krajevima sveta podložnim požarima poput Kalifornije i Bocvane.

Čiji je Gandi i čija je njegova vizija – Malo pre 72. godišnjice Gandijevog ubistva prošlog meseca, Modi i njegova stranka iskoristili su Gandijevo ime u kampanji protiv protesta. Demonstranti u Indiji, međutim, navode da je delovanje vlade u direktnoj suprotnosti sa Gandijevim ciljem – dostizanje sekularne, pluralističke Indije.

“Honeyland” – “Honeyland” ili “Zemlja meda” je prvi film nominovan za Oskara u kategorijama za najbolji dokumentarac i najbolje međunarodno ostvarenje (kategorija koja je donedavno nosila naziv najbolji film na stranom jeziku). A stiže iz Makedonije.

Pravo da se porodi “tamo gde je porodica” – Žene Inuita decenijama su morale da putuju stotinama kilometara da bi se porodile u bolnicama na severu Kanade, a to ugrožava pravo žene da se porodi tamo gde je porodica, gde važi njena tradicija i govori se njenim jezikom. Sada se to menja.

Uzrok smrti: Beznađe – Može li se umreti od beznađa? Kolumnista Njujork tajmsa Nikolas Kristof osvrće se na koncepte lične i kolektivne odgovornosti, ali i na finu liniju koja ih razdvaja, a može da znači pitanje života ili smrti.