Virusolog u kog gleda čitava Nemačka: “Korona će, u najgorem slučaju, trajati još par zima”

0
EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Kristijan Drosten je nemačka verzija doktora Faucija. Ili je Fauci američka verzija Drostena. Njihove životne priče i avanture u borbi sa koronavirusom su vrlo slične. Obojica su priznati i cenjeni stručnjaci u svom poslu i obojicu je taj kredibilitet koji imaju koštao – živaca, energije, a mogao je i glave. Upravo Drosten, u koga pažljivo gleda čitava Nemačka – i oni koji mu veruju i antivakseri koji ga mrze – i savezna vlada, za Špigl je do detalja analizirao potencijalni razvoj situacije sa koronavirusom.

Kovid 19 je ponovo počeo da se širi (i u Srbiji su brojevi opet četvorocifreni, posle nekoliko meseci), a Drosten je napravio projekciju i rekapitulaciju u intervjuu koji se u nemačkoj prepričava.

Na prvo pitanje Špigla, da li želi da povuče reč koju je dao u januaru da bi “do kraja godine koronavirus mogao da postane uobičajena stvar”, Drosten je pristao da se pospe pepelom.

“U tom trenutku, verovao sam u određene premise – da će postojati konzistentna vladina politika u vezi sa merama protiv koronavirusa, da će vakcine biti ažurirane i da virus neće mnogo mutirati… Bio sam iznenađen i kada se pojavio Alfa soj, a kamoli kada se pojavio Beta soj. Kod Omikrona smo već automatski imali podsojeve. Zato bih mogao da povučem reč i da kažem – neće do kraja godine da se završi briga oko koronavirusa. Tek kada ljudi ne budu osećali posledice pandemije moći ćemo da govorimo o tome da smo stekli kolektivni imunitet”, rekao je Drosten.

On je naglasio da je nova varijanta virusa BA.5 lako prenosiva.

“Neće biti toliko teških slučajeva i preminulih kao 2021. godine, ali ne možemo govoriti o normalnosti dokle god postoji toliko bolesnih”, objasnio je on i dodao: “Raspust će odložiti raspirivanje virusa, ali bismo od septembra ponovo mogli da budemo suočeni sa velikim brojevima”.

Na pitanje Špigla da li žali zbog toga što je rekao da ćemo svi pre ili kasnije da se zarazimo, što je ljude podstaklo da se namerno zaražavaju, on je rekao da ne žali jer je rekao istinu, ali da bi namerno zaražavanje trebalo izbegavati.

“To je apsolutna glupost. Virus bi trebalo izbegavati maksimalno. Naročito drugo zaražavanje koje može da bude vrlo vrlo opasno”, rekao je on i objasnio problem reinfekcije.

“Jedan od razloga za čestu reinfekciju je verovatno taj što se Omikron ne razmnožava u plućima koliko ranije varijante – ostaje uglavnom u gornjim disajnim putevima. Infekcije u plućima dovode do jačeg imunološkog odgovora, a kasnije i do izraženijeg imuniteta. Čini se da to nije slučaj sa Omikronom, barem ne za podvrste BA.1 i BA.2. Čak i sa sezonskim koronavirusima koji endemski cirkulišu u populaciji, još uvek vidimo redovne reinfekcije u gornjim disajnim putevima. Za Omikron podvarijantu BA.5, koja je nedavno postala dominantna u Nemačkoj, postoje indikacije da ponovo jače utiče na dublje respiratorne puteve – tako da bi imunitet takođe mogao da bude izraženiji nakon infekcije. Ali još uvek nam nedostaju preciznija saznanja o tome.”

Drosten je objasnio i šta je “izvorni antigenski greh” – razlog zbog kog nije dobro ni da se veći deo populacije vakciniše protiv korone na svakih šest meseci.

“Izvorni antigenski greh je fenomen koji je poznat od gripa. Primenjeno na SARS-CoV-2, to bi značilo da vakcine protiv novih varijanti virusa možda neće delovati ili će delovati loše protiv ovih novih varijanti jer se antitela još uvek razvijaju prvenstveno protiv originalnog soja SARS-CoV-2. O tome se trenutno raspravlja u teoriji – i, nažalost, često se koristi kao argument protiv vakcinacije. S druge strane, postavlja se pitanje da li izvorni antigenski greh zaista igra relevantnu ulogu u SARS-CoV-2 ako je interval između vakcinacija dovoljno dug. Sklon sam da mislim da nije. Istovremeno, još nije poznato koliki bi zapravo trebalo da bude interval između vakcinacija”, objasnio je Drosten.

I na pitanje kada bi kolektivni imunitet mogao da bude formiran, odgovorio je: “Teško je reći. U najgorem slučaju bićemo zabrinuti još par zima”.

On je ipak istakao da “veruje u dobro u ljudima” i da će se, ako ponovo bude problema sa koronavirusom “ljudi ujediniti i staviti maske i zaštiti se”.

Pozvao je poslodavce da iniciraju vakcinaciju, jer bi u suprotnom na jesen dobar broj ljudi mogao da bude van svog radnog mesta.