Erdoganov režim hapsi ili smenjuje dekretima izabrane opozicione gradonačelnike i predsednike opština koji su pobedili na izborima 2024. godine. Nije reč samo o gradonačelniku Istanbula Ekremu Imamogluu već i o desetinama i stotinama lokalnih funkcionera, a sve sa ciljem da se kreiraju uslovi za pobedu na sledećim izborima, ako zatreba i uz manipulacije biračke volje. Vrhunac je bio smenjivanje izabranog predsednika Republikanske narodne partije (CHP) Ozgura Ozela i vraćanje Erdoganovog „omiljenog opozicionara“ Kemala Kiličdaroglua na čelo nekadašnje Ataturkove stranke.
Drugim rečima, da mu se ne bi dogodila Orbanova sudbina, Erdogan je počeo da primenjuje Putinova pravila: ne samo da je potčinio sve medije, institucije, policiju, vojsku, sudove, tužilaštva, privredu, univerzitete, već želi i da bira ko će da mu bude protivnik na predsedničkim izborima. Istina, još nije počeo da ubija potencijalno opasne rivale, zasad ih samo hapsi.
Glasači će izaći na birališta pre 2028. godine, kada ističe aktuelni predsednički mandat, jer je to jedini način da Erdogan učestvuje na izborima bez menjanja i kršenja Ustava. Po slovu najvišeg pravnog akta turski reis ne bi mogao da se kandiduje ponovo za predsednika budući da je iskoristio maksimalni broj mandata. Budući da Ustav pominje dva puna mandata, sudije pod kontrolom Erdogana će kreativno tumačiti ustavnu normu i dozvoliće mu da ponovo učestvuje u izbornoj trci pod izgovorom da nije bio puna dva mandata na predsedničkoj funkciji. Podsetimo, ovo je treći mandat Erdogana, ali zbog promene Ustava 2017. godine prvi mandat mu se ne računa pošto je izvršeno anuliranje prethodnih funkcija.
Loša ekonomska slika i pre svega inflacija koja mrcvari, već godinama, građane Turske u dobroj meri su poljuljali poverenje koje je Erdogan uživao. Spoljna politika ima svoju specifičnu težinu od Marice do Ararata, građani Turske drže do toga da njihova zemlja uživa status regionalne i autohtone sile, ali to nije dovoljno za izbornu pobedu, pogotovo ako njihova kupovna moć pada iz meseca u mesec. To je još jedna lekcija koju je Erdogan naučio iz Orbanovog slučaja: i pored toga što je na spoljnopolitičkom planu bivši mađarski premijer imao podršku svih planetarnih i regionalnih sila, od Vašingtona preko Moskve i Pekinga do Ankare, izgubio je izbore.
Erdogan ne rizikuje da izgubi izbore zbog privatizovanja države, ukidanja sloboda i prava, korupcije, zloupotrebe položaja, već mu inflacija i veoma loša ekonomska situacija u zemlji vise kao Damoklov mač iznad glave.
Na inicijativu Erdogana, turski parlament je usvojio izuzetno povoljan fiskalni režim za sve bogataše, industrijalce, investitore, koji presele poresku rezidentnost u Tursku. Reis je najavio da će sa tim zakonom Turska postati „globalno najprivlačniji centar“ za investicije i velika bogatstva.
Erdoganov cilj je da izuzetno povoljnim uslovima privuče veliki broj bogatih ljudi jer im garantuje dvadesetogodišnje neplaćanje poreza na sve što zarade van Turske i uz to porez na nasledstvo će za njih iznositi samo jedan odsto. Takođe, zakon je omogućio zainteresovanim licima amnestiju, uz plaćanje takse od 0 do 5 odsto za sve neprijavljene sume novca u kešu, zlato, fondove i druge hartije od vrednosti, što će im omogućiti zaštitu od budućih poreskih provera. Jedini uslov je da zainteresovane osobe nisu imale prebivalište u Turskoj u poslednje tri godine.
Namera Erdogana je da iskoristi novonastalu situaciju u Persijskom zalivu i da privuče tajkune, oligarhe i investitore iz petromonarhija, ali i drugih delova sveta predstavljajući Tursku kao sigurno i izuzetno povoljno mesto za život i kapital.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 4. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Nedeljnik #751Nedeljnik
Tagovi
