Dugoiščekivani film Kristofera Nolana “Odiseja”, širom sveta, pa i kod nas, stiže danas i na platno donosi Homerov herojski ep, književno delo koje se smatra temeljnim tekstom zapadne kulture.
Snimljen u šest zemalja sa zvezdanom glumačkom postavom, Nolan trinaestim filmom ispunjava dugogodišnji san da snimi ceo film koristeći IMAX filmske kamere i predstavlja njegovo najimpresivnije i najopsežnije filmsko iskustvo do sada. Kontroverze koje je film izazvao i pre nego što je ugledao svetlost dana, pokazao je koliko je Homerov ep važan publici, ali i koliko je um Kristofera Nolana drugačiji od ostalih reditelja. Međutim, on sam kaže da se trudio da na neki način bude veran originalu, s kojim se upoznao još u školi i za koji je sazreo baš sada, posle 18 Oskara iz 49 nominacija, i globalnu zaradu od šest milijardi na svetskim blagajnama.
„Vaše iskustvo kao filmskog stvaraoca utiče na izbore koje donosite na više različitih načina, uključujući ono za šta se osećate spremnim, za šta smatrate da imate veštine i šta će vam pružiti novi izazov, ali nadovezuje se na ono što ste ranije uradili“, kaže Kristofer Nolan. „Odiseja je neverovatno delo koje je izuzetno važno za istoriju sveta i razvoj kulture, ali nikada nije adaptirano kao moderni blokbaster. Bio sam ispunjen izazovom stvaranja mitskog sveta antičke Grčke i uzbuđen što ću ispričati njegovu priču, sa svim njegovim bogatim temama, na način koji nikada ranije nisam video.“
Prvi film snimljen Imax kamerama
Snimljen je kao prvi dugometražni film ikada u potpunosti snimljen IMAX® filmskim kamerama. U „Odiseji“ glume Met Dejmon kao Odisej, kralj Itake, Tom Holand kao Odisejev sin, Telemah; En Hatavej kao Penelopa, kraljica Itake i Odisejeva supruga; Robert Patinson kao Antinoj, Penelopin udvarač sa Itake; Lupita Njongo u dvostrukoj ulozi kao Jelena Trojanska, kraljica Sparte, i kao Helenina sestra bliznakinja Klitemnestra, kraljica Mikene; Samanta Morton kao Kirka, moćna veštica; Džon Leguizamo kao Emej, verni Odisejev sluga; Zendaja kao boginja Atina; Šarliz Teron kao Kalipso, besmrtna nimfa, Džon Berntal kao Menelaj, kralj Sparte i muž Jelene Trojanske, Bil Irvin kao Kiklop, jednooki div, Eliot Pejdž kao Sinon, grčki ratnik, Beni Safdi kao Agamemnon, kralj Mikene… I upravo je tu velika kontroverza, u podeli uloga, o kojoj će se tek debatovati posle gledanja filma.
Masivna poema od 12.109 stihova koja se pripisuje Homeru, čije samo postojanje dovode u pitanje savremeni naučnici, verovatno napisana u 8. veku pre nove ere, jedinstvena je saga, sa centralnim figurama: Odisejom sa Itake, kraljem kamenitog grčkog ostrva, koji Agamemnonu donosi pobedu zahvaljujući Trojanskom konju; i Telemaha, njegovog mladog sina, koji je bio beba kada je njegov otac otišao u Troju. Dok Odisej kreće na presudnu etapu svog povratka kući – putovanja ometanog bogovima i čudovištima, olujama i tragedijama – Telemah traga za nadom da mu je davno izgubljeni otac i dalje živ. Za to vreme, na Itaci raste kriza koja preti njemu i njegovoj majci Penelopi: čopor vučjih prinčeva i plemića zaposeo je porodičnu palatu, vršeći pritisak na kraljicu da digne ruke od Odiseja, uda se ponovo i jednog od njih proglasi za kralja.
„Bilo da je u pitanju narativna linija Odiseja ili pojedinačne epizode koje čine celinu epa, Odiseja je osnova skoro cele kinematografije“, kaže Nolan. „To je svakako prisutno u svakom filmu koji sam ikada snimio, u meri koju nikada ranije nisam shvatao. Bilo je zabavno otkriti to dok sam se upuštao u rad na adaptaciji.“
Očarao ga u detinjstvu
Nolan se seća se kako je gledao decu u starijim razredima kako izvode pozorišnu adaptaciju Odiseje; posebno ga je očarala priča o Trojanskom konju i Kiklop, i nimfe koje teraju mornare da se nasuču tako što ih očaravaju pesmom. „Za mnoge od nas, to je uvek tu, u pozadini uma“, kaže Nolan. „I veoma je prisutno kada naiđete na elemente koji su reinterpretirani za moderne priče.“
On dodaje da je bilo nekih neverovatnih, inovativnih radova urađenih u ranijim erama Holivuda u oblasti grčke mitologije, posebno navodeći svoje divljenje prema filmovima „Jason i Argonauti“ (1963) i „Sukob titana“ (1984), u kojima je učestvovao pionir specijalnih efekata Rej Harihauzen. „Ali što sam više razmišljao o tome, to me je više intrigirala ideja da se uhvatim u koštac sa najvećom pričom, sa vrhunskim budžetom, vrhunskom glumačkom postavom i unošenjem svih modernih tehnika i resursa masivne holivudske produkcije u ovaj svet.“
Iako Odiseja predstavlja zastrašujući zadatak za pisca koji želi da je adaptira, Nolanov prethodni rad – Opehnajmer – ga je dobro pripremio za to, ali i Inception, kao i Denkerk i Tenet.
„Ono što sam radio u svojim filmovima tokom godina, bilo da gledate Mračnog viteza, Interstelar ili Inception, jeste da uzimam fantastične ideje i utemeljujem ih u stvarnosti“, kaže Nolan. „Ako su ovi filmovi postigli uspeh, mislim da deo njihove snage i privlačnosti proističe iz toga što su u očima publike opravdali svetove koje stvaraju, pa je publika mogla da poveruje u uzbudljive, nesvakidašnje stvari.“ Istovremeno, Nolan je želeo da njegova verzija Odiseje, priče smeštene pre skoro 3.000 godina, bude pristupačna savremenim gledaocima.
„Želeo sam da se ljudi poistovete“
„Doneo sam odluku kada sam pisao scenario da želim da film bude pristupačan“, kaže Nolan. „Želeo sam da svet Odiseje bude svet sa kojim bi se moderna publika mogla poistovetiti. Nismo želeli da izgleda ili zvuči kao prethodni filmovi smešteni u antičko doba, jer mnogi od njih crpe inspiraciju iz određenih perioda umetnosti i muzike, poput neoklasičnog slikarstva iz Evrope 18. i 19. veka ili orkestarskih kompozicija iz doba romantičarstva. Želeli smo zemljani, moderni, pristupačni ton koji će biti temelj priče.“
On kaže da je želeo da napravi film sa pravim setovima, lokacijama i mnoštvom statista jer se sa tehnologijom vizuelnih efekata, mnogo toga se izgubilo. “Ono što me je dugo zanimalo jeste mogućnost kombinovanja te dve stvari kako bi se stvorilo najimpresivnije i najmoćnije moguće iskustvo. Možemo se vratiti u stariju eru snimanja filmova, gde je spektakl „u kameri“ bio sve za publiku. Ali takođe možemo da se pozabavimo fantazijom kroz moć vizuelnih efekata. Za mene je ova sinteza bila privlačnost projekta. Trudimo se da sve to uradimo. Što deluje potpuno prikladno za ono što Odiseja jeste i treba da bude na ekranu.“
Kaže da nije bilo lako. “Bio je to težak posao – kao što i treba da bude. To je Odiseja.“
Tagovi
