(VIDEO) “Danijela nije mogla da nađe advokata, jer su je pitali ‘da li je to Bjelogrlić’. Kako je jedna od koleginica rekla, da je Bjela oni bi uzeli da idu protiv njega”: Obraćanje Merime Isaković

2
Foto Nedeljnik

Stojim iza svake reči na onih 18 stranica koje su objavljene u Nedeljniku 8. aprila 2021. godine, ispričala je legendarna glumica Merima Isaković u novom velikom intervjuu za Nedeljnik.

Ponovo je u centru pažnje. Posle intervjua u Nedeljniku, uživo iz Australije obraća se i na Mikser festivalu 2021. Iz ugla žene, ali i kao klinički psiholog i neuropsiholog u razgovoru sa novinarom i saradnikom Nedeljnika Aleksandrom Đuričićem.

U svom prvom video uključenju uživo nakon više decenija, Isaković je istakla koliko je zagrljaj važan (zagrljaj je lajt motiv Mikser festivala).

“Veoma je važan u nekom suštinskom prenošenju emocija. Zagrljaj ne može da se shvati pogrešno. U situaciji stresa, zagrljaj je jedino što možemo da uradimo. Izuzetno je važno grliti se. Mislim da je i ovaj događaj koji je započela Milena, ona je u svoj zagrljaj rešila da obrgli potencijalne žrtve Mike Aleksića, da se njima ne bi dogodilo to što se njoj dogodilo, a posle i Danijela… Kada sam videla stravičan linč nad njom, koji je Lečić besomučno vodio, odlučila sam da pružim moje ruke i da je na neki način zaštitim od medijskog linča. Zagrljaj podrazmeva toplotu”, rekla je Isaković.

Isaković je istakla da je apsolutno važno da grlite i one koje ne poznajete.

“Kada u Bibliji piše voleti bližnjeg svog, ne misli se samo na najužu porodicu, već na svakog kome je pomoć potrebna. Da li ja poznajem Danijelu, ili ne, nije bitno. Ja je nisam poznavala, moj ritam mi nije dozvolio do pratim filmove i scenu u Srbiji u tom trenutku, iako je ona imala puno uloga. Odreagovala samo prema onome što sam čula i videla na pomenutom snimku”, rekla je Isaković.

Legndarna glumica naglašava da je za nju ključan bio “taj osećaj bola i krika koji je Danijela preživljavala devet godina”.

“Posle svih tih stravičnih stresova, misli o samoubistvu i terapije, ona je izašla da bi se suočila sa nasilnikom, nekim ko je izvršio atak ne samo na njen život, već i pojam čistote mladosti i života. Njoj je devet godina oduzeto nepovratno i jako je bitno da naredne godine provede u miru”, rekla je Isaković.

“Kada je procurela informacija o tome da je Danijela optužila Lečića za silovanje, počeo je neverovatan pritisak na nju… Na to kakve je uloge imala i kakve je bluzice nosila. Neko ko je uprkos tome izašao pred javnost i rekao: ‘To mi se dogodilo i ne želim da se to dogodi nekom drugom’, doživeo je napade. Umesto da tužilaštvo pokrene istragu i utvrdi šta je istina, njoj ta šansa nije data. Ona je zalepljena na zid i počelo je pucanje na nju svim sredstvima”, dodala je ona.

Nakon intervjua u Nedeljniku, Merimi su se javile devojke koje su joj rekle da su takođe bile Lečićeve žrtve. Njihove razgovore je, uz odobrenje, snimila, autorizovala i predala tužilaštvu.

“Postoji jedna zanimljivost, kada sam prvi put pričala sa jednom od koleginica, a to se desilo i sa Danijelom. Kada se Danijela vratila i rešila da se suoči sa Lečićem, probala je da nađe advokata. Dugo nije mogla da nađe advokata koji je hteo da uzme slučaj jer su je svi advokati kojima se obratila na početku pitali – da li je to Bjelogrlić? I kada im je rekla da nije Bjelogrlić, onda su rekli ‘aha Lečić’. Kao što je jedna od koleginica rekla, da je Bjela oni bi uzeli da idu protiv njega. Pošto sam daleko, nisam u toku. Znam da Bjeloglrić jako puno radi. Da li je on toliko snažan na sceni produkcije, pa neko hoće da mu pronađe slabu tačku i napravi skandal? Ali, zamislite da advokati koji takođe imaju zakletvu da se drže istine, ni ti advokati nisu se držali svoje zakletve da pomognu osobi koja traži pomoć nego su gledali koliko tu ima materijala za skandal”, rekla je Merima Isaković

Ona je istakla kako se nada da se Tužilaštvo ne oglašava zbog temeljnog rada na slučaju Lečić.

“Nije mi jasno zašto ga se boje, ja ga se ne bojim i taj strah sam prevazišla pre 43 godine i više nikad nije mogao da me uplaši”, rekla je Isaković.

Takođe je rekla da je seksualno napastvovanje od Lečića preživela tako što je uspela da se izbavi u poslednjem trenutku. U jednom trenu je, kako kaže, od užasnog straha shvatila da je on u svakom fizičkom smslu jači od nje i da ga fizički ne može nadvladati.

“Ja nikada nisam verovala da jedan muškarac može silovati jednu ženu. Osećala sam se kao trska pred njim i jedini način kako sam mogla da ga pobedim je intelektualno. Da je uspeo da me siluje do kraja, ja ne znam da li bih, kao Danijela, uspela da prebrodim to”, rekla je Isaković.

Ona je istakla da je dve godine za nju “Lečić bio rupa u prostoru”, a da je tokom njihovog završnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti, na kom ona nije prisustvovala zbog upale pluća, Petrovci pozvao i poručio da Lečić želi da priča sa njom.

“Onda je Leka razgovarao sa mnom i plakao, ridao… Bilo je bolno i lepo, jer sam mislila da je Lečić shvatio šta je uradio i da je na neki način izrastao i prorastao kroz taj deo sebe koji je bio toliko loš, zao i zastrašujući”, rekla je Isaković.

Ona je naglasila da je poverovala Lečiću kada joj je rekao da “nikada to više neće uraditi” i kako mu je “dala najveću lekciju u životu” i kako je “sve shvatio”.

Isaković je objasnila da je žrtvama jako teško da prijave nasilnika.

“Ljudima je šok i kada im ukradu tašnu jer je to invazija privatnosti i deo njih neće otrčati odmah u stanicu i prijaviti, a ne ako su silovani…. Govorili smo o zagrljaju, ako nije uzajaman i nešto što vas podržava da napravite dodir i spoj sa nekom drugom osobom, onda je invazija. Neka se zamisle koliko reči umeju da obore”, naglasila je Isaković.

Ona je zahvaljujući Danijeli imala mogućnost da čuje ceo snimak razgovora sa Lečićem.

“To je momenat u kom se u vašem telu dogodi panična reakcija svih neurona u mozgu i celom telu. Naše telo pamti, i često pamti one neželjene događaje. I zamislite sad te reči i ta dela. U tom trenutku je žrtva isčupana. I kada se završi to što se desilo toj osobi, žrtva je zaleđena, praktično ne postoji. Ona ne zna ni ko je u tom trenutku. Postoji samo bol i strah”, rekla je Isaković.

“Naročito ako je situacija takva da to nije uradila nepoznata osoba, već neko u koga je ona imala poverenja. Ako ne možete da verujete drugaru, kolegi… Kako onda možete da odete tek tako u stanicu i kažete: ‘Dobar dan, ja bih da prijavim silovanje’. To nije događaj ukradene tašnice, već ukradenog života. Nažalost, sve žrtve silovanja su prošle kroz fazu u kojoj nisu želele da žive”, naglasila je Isaković.

Postavila je pitanje šta je dovoljno da bi se zaustavilo nasilje, ako smo društvo koje sebe želi da vidi kao napredno i civilizovano.

“Znate kad kažu da li ima dovoljno svedoka. Šta to znači. I jedan svedok je previše i više nego dovoljan. Šta je dovoljno za nekog ko je posegnuo za jednim životom i mladošću”, upitala je Isaković.

Govoreći o “najlakšem putu” izlečenja osoba koje su doživele silovanje, napastvovanje ili seksualno zlostavljanje, Isaković je rekla da je pod broj jedan osećaj bezbednosti.

“Osoba mora da se oseća sigurno, a onda i da bude podržana. Da ima mogućnosti da iznese to i da joj neko pruži zaštitu, da ima poverenje i terapiju”, istakla je Isaković.

Naglasila je da je stručna analiza o stanju u kom se žrtve silovanja nalaze detaljno opisana u aktuelnom broju Nedeljnika.

Isaković je ispričala i jednu, kako ju je nazvala, anegdotu sa Lečićem.

“Prošle su bile godine od incidenta, nikad nismo bili prijatelji i nisam imala želju da radim sa njim. Video je da nikome ništa nikada nisam rekla, čak ni svojoj majci. To su znali moja prijateljica Radmila, Gaga Nikolić, dvojica kolega sa klase – jedan je Milenko Zablaćanski. Kasnije je Vladica Milosavljević saznala, ali niko drugi, čak ni moja majka”, rekla je Isaković.

“I početkom devedesetih ulazim u kola ispred Skupštine, ubacivala sam invalidska kolica na krov, i taman da zatvorim vrata, kad odjednom neko sede na trotoar i nasloni se na ivicu mojh kola. Bio je to Lečić. Bilo je to vreme protesta kada sam govorila protiv Miloševića, možda 1990. pre rata. Tada su svi pričali o nama kao o ‘nebeskom narodu’ i mi u kulturi smo se toga grozili. I Leka mi kaže: ‘Ćao Merimice, a ti protestuješ li protestuješ, samo da te podsetim mi smo nebeski narod’. Pogledala sam ga i rekla – ‘Ok, Dante je rekao da ima devet krugova, a kom ti pripadaš?’ On se nasmejao i mislim da nam je to bio poslednji dijalog u životu”, rekla je Isaković.

Nije dobila poziv od Tužilaštva u predmetu povodom slučaja Lečića, a ako im bude trebalo svedočenje o njegovom karakteru, rada je da im pomogne da uspostave konatakt sa novim svedocima, koje nije ona tražila, već su se te “mudrice dosetile i našle je preko interneta”.

A na pitanje da li je predator svestan da čini zločin, odnosno da li je Lečić znao šta je uradio, i konstataciju da je “njegov život dosta promenjen od kada je optužen za silovanje”, Merima je odgovorila da neće da komentariše kako se Lečić sada oseća.

“Bitno je da Lečić kao i svi koji su činili nasilje istraže u sebi šta ih je navelo da zadovolje svoje nagone i time povrede drugu osobu. Da ne znaju da je to nehumano, nezakonito, to nije tačno. Zašto Lečić šalje poruke devojkama da se nađu na tajnom mestu, a ne na javnom? Pa, zato što zna da je to nezakonito, da to nije u redu. Ali, on to i dalje želi, hoda po ivici sopstvene bezbednosti”, rekla je Isaković.

“Zato nemate svedoke za silovanja jer se ona uvek dešavaju u mraku, u tajnovitosti. Zašto bi se Lečić odmakao ako smatra da ne radi nešto što nije u redu. Zašto se ne izvini sada, ako je neka od devojaka pogrešno shvatila njegove ‘namere’? Volela bih da čujem njegovo izvinjenje. Očigledno nije jednom, nego više puta napravio pogrešne poteze”, rekla je Isaković.

Ona je izjavila da je dala sugestiju da se intervjiušu svi upravnici pozorišta i kolege sa kojima je radio.

“Ono što su meni svedoci rekli jeste da su producenti, kolege, upozoravali devojke i na sceni i u filmovima – čuvaj se Lečića, izbegavaj ga, ne smeši se u njegovom pravcu, nemoj da mu daješ telefon…”, rekla je Isaković.

“Koji je to način da se tako obezbeđuju i štite koleginice. Da li je moguće da je to jedini način. To nije fer ni prema Lečiću, on ne dobija ‘fidbek’ kakav bi trebalo od kolega”, dodala je ona.

Merima je doživela saobraćajnu nesreću zbog koje je ostala u invalidskim kolicima. O tome kako je uspela da se izbori sa još jednom velikom tragedijom, Isaković je istakla da neposredno nakon nesreće nije donela nikakvu konkretnu pametnu odluku, već da se seća samo operacione sale i da je verovatno proradio instikt u kom je doživela momenat “kompletne tišine”.

“To je nešto potpuno lično, da li ćete se i kako obračunati sa situacijom u koju ste stavljeni. Sećam se da sam bila u beloj sobi, sa belim zidovima. Gledala sam u lekare kao u anđele. Shvatila sam da živa, ali da nemam osećaj tela. Zbunjujuće. Mislila sam da nemam noge, ali kada me je doktor pitao koju nogu mi je dodirnuo, bila sam presrećna. Rekla sam mu: ‘Nemam pojma, ali ne brinite, sve će biti u redu'”, prisetila se Isaković.

Merim Isaković je nekadašnja najveća mlada zvezda jugoslovenskog film. Ostvarila je nezaboravne uloge u filmovima “Jovana Lukina” i “Neka druga žena”. Osamdesetih godina prošlog veka je ospela na sve naslovne strane jugoslovenske štampe kada je doživela saobraćajnu nesreću i tek što je kročila na scenu, završila u invalidskim kolicima.

Javnost je pratila njen put izlečenja od Rusije do Kine, a nakon toga Merima je nestala sa ovih prostora. Živela je na Novom Zelandu, a poslednjih desetak godina je u Australiji.

Ovog proleća je ponovo u žiži medijske pažnje na prostoru bivše Jugoslavije. Svojom ispovešću u Nedeljniku o tome kako ju je kao 18-godišnju studentkinju glume seksualno napastvovao stariji kolega, Merima je prodrmala region. Da ispriča tu bolnu priču, koju je 43 godine čuvala za sebe i najbliže prijatelje, Merimu je podstakao slučaj Danije Štajnfeld, koja je istog kolegu decenijama kasnije, optužila za silovanje.

Merima je u aktuelnom broju Nedeljnika govorila o tome da su joj se u međuvremenu “javile nove Lečićeve žrtve i da su voljne da svedoče, ali da se samo Tužilaštvo nije javilo”.

Novi broj Nedeljnika je dostupan na kioscima širom Srbije, ali i u elektronskoj verziji na NStore-u.

Naslovna strana novog Nedeljnika

2 KOMENTARA

  1. Znali su da je Bjelogrlić u nemilosti vlasti i da će lagano da dobiju slučaj. Ruku na srce, svi mediji su izveštavali tako da samo što nisu nacrtali Bjelogrlića i ja sam bio uveren 99%
    Lečić mi nije padao na pamet, jer se stalno potenciralo da je čovek moćan i da je i producent.

Comments are closed.