Redovni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta i najcitiraniji autor na području društveno-humanističkih nauka u Srbiji za Nedeljnik govori o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana Srbije, teoretičarima zavere, nacionalnim karakterima, stereotipima, konzervativizmu, ekstremizmu…
Radili ste na projektu o stereotipima o nacionalnim karakterima? Šta smo saznali?
Ukratko, zaključak ovog velikog internacionalnog istraživanja koje je uključivalo 43 nacije sa preko 3.000 ispitanika mogao bi da glasi ovako: dok u stereotipijama uglavnom postoji neko jezgro istine (npr. u stereotipima o razlikama između žena i muškaraca, ili o razlikama između mlađih i starijih ljudi), izgleda da tako nešto ne postoji kad je reč o nacionalnim stereotipima, tj. stereotipima vezanim za ličnost prosečnog pripadnika neke nacije.
Evo u čemu je paradoks: postoji jak konsenzus pripadnika neke nacije o tipičnoj ličnosti date nacije (npr. Nemci sebe doživljaju kao radne i vrednije od drugih i misle da imaju veoma visoke skorove na dimenziji savesnosti/samokontrole – jednoj od pet bazičnih dimenzija ličnosti); pripadnici drugih nacija se takođe slažu da je nacionalni karakter date nacije upravo takav (i pripadnici drugih nacija vide Nemce kao one koji imaju više skorove na dimenziji savesnosti/samokontrole); ipak, kada se uverenja o nacionalnom karakteru dovedu u vezu sa validno i pouzdano izmerenom ličnošću pripadnika date nacije, pokazuje se da se te korelacije uglavnom vrte oko nule (što znači da tih povezanosti nema).
Drugim rečima, razlike koje vidimo u karakterima različitih nacija nisu nastale kao generalizacije bazirane na strukturi ličnosti/ponašanja pripadnika tih nacija. Postavlja se onda pitanje: odakle nam te ideje o nacionalnom karakteru, na čemu se bazira to slaganje oko nacionalnog karaktera? Izgleda da smo veoma skloni da međunacionalne razlike koje su posledica delovanja kulturno-istorijskih faktora (kao što su npr. nivo efikasnosti javnih institucija, standardi poslovanja i radna etika neke sredine) ili prosto geografsko-klimatskog konteksta (mediteranske evropske nacije imaju veći broj sunčanih dana u godini koji im omogućuje boravak van kuća, na ulicama, u prirodi i na plažama, pa se opažaju kao veselije, pričljivije, otvorenije i manje depresivne od severnih nacija) pojačavamo, preterano generalizujemo i neopravdano pripisujemo ličnosti pojedinaca koji potiču iz tih nacija.
Ceo intervju objavljen je u velikom prazničnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od srede, 28. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
