“Velike demokratije su zapravo diktature. To je posledica ekonomskog terorizma…”: Erik Kantona recituje Kralja Lira, priča o svojim korenima i želi da promeni svet

0
Foto: Profimedia

Od čoveka koji je govorio o galebovima nakon što je udario nogom navijača u prvom redu tribina, a onda četvrt veka kasnije recitovao Kralja Lira nakon što mu je predsednik UEFA uručio nagradu, očekuje se uvek da kaže nešto vredno pažnje.

Takav je čitav intervjuu koji je Erik Kantona dao za Gardijan, a u kojem je govorio o “ekonomskom terorizmu”, o svom poreklu, ali i strahu da se pozicija fudbala ne koristi dovoljno dobro.

Kada je u Meksiko sitiju 2007. godine otkriveno 126 filmskih traga i više od 4.500 negativa sa likovima ljudi koji su učestvovali u Španskom građanskom ratu – od tri meta veličine, do negativa koji se posmatraju pod lupom – Kantona je rekao supruzi da želi da pokuša da pronađe dedinu fotografiju.

I uspeo je da je pronađe. Slika njegovog dede tokom prelaska preko Pirineja.

“On nije bio čovek koji puno govori o tom periodu i mi mu nismo postavljali pitanja. Kada sam pronašao sliku, odneo sam je svojoj majci da bi mi potvrdila da li je to stvarno on. Rekla je da jeste i bilo je veoma emotivno”, počinje priču Kantona i objašnjava koliko je vezan za svoje pretke.

Porodica njegove majke je iz Španije, a očeva sa Sardinije. Kaže da njegov brat i on nisu imali previše prilike da razgovaraju sa babama i dedama, ali da to može da bude i dobro.

“Kada oni nisu bili raspoloženi za priču, mi smo mogli da maštamo i kreiramo svoje priče. Uvek smo bili bliski sa njima. Mislim da ljudi koji se udaljavaju od svojih korena mnogo greše. Moja žena je iz Alžira i govori i francuski i arapski. Insistirao sam da sa našom decom razgovara i na arapskom”, kaže jedan od najkontroverzniji fudbalera koji su potrčali za loptom na starom kontinentu.

On dodaje da je razgovor o ljudima u kategorijama nacionalne pripadnosti potpuno pogrešan.

“Pre svega smo ljudska bića. Poštujem sve ljude i pravo je bogatstvo to što postoji toliko različitih nacija i kultura. Demokratija se, čini mi se, pretvorila u nametanje jedne vizije sveta. Tako su velike demokratije postale ustvari diktature. To je neka vrsta terorizma, ekonomskog terorizma”, kaže Kantona.

Legendarni francuski fudbaler smatra da je zato uloga fudbalera važna i da je oni ne koriste kako bi trebalo.

“Danas postoje i fudbaleri koji podržavaju zaklete desničare, u Brazilu recimo, na stadionu je sve više rasista i mi sve to puštamo da ide tim tokom. Umesto da ustanemo protiv toga i uradimo nešto”.

Sam priznaje da se teško ujeda za jezik, a da mu nije jasno zbog čega to većina fudbalera radi. Kaže da to nema veze sa nedostatkom inteligencije, o kojem se često govori. Stvar je samo stava.

“Bio sam u Kartageni u Kolumbiji, u vrlo vrlo siromšanom selu. Ljudi nemaju osnovne uslove za život, ali su usred sela napravili fudbalski teren. Zbog toga što ga vole. Zbog toga što fudbal spaja. Mnogi fudbaleri koji dolaze iz takvih krajeva zaboravili su svoje poreklo i ne utiču na to da se u njihovim zemljama nešto promeni, iako jesu u poziciji”, zaključio je Kantona.