Dobro došli u 21. vek. Ovo je doba u kome se oboleva i umire od kancera neotkrivenog na vreme. Ovo je doba u kome je rak dojke najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje kod žena širom sveta i predstavlja najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji. Iako je… 21. vek.
Bolje vas našli, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, kada se otkrije na vreme. Ranije otkrivanje čuva život, skraćuje put lečenja, povećava efikasnost u izlečenju i podiže kvalitet života obolelih i lečenih žena. Ipak, u 2022. godini rak dojke je bio najčešći tip kancera kod žena u 157 od 185 država.
Međutim, statistika ne ohrabruje, ali možda jeste prigušeni alarm koji je vreme čuti. U našoj zemlji registrovano je 4447 novoobolelih i 1765 umrlih žena (pokušajte da izračunate koliko je to punih autobusa) od raka dojke, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ovo je vest 21. veka, naprednog vremena u mnogo čemu i nazadnog isto toliko.
Nije ovo lokalni problem u Srba, statistika pokazuje da svaka osma žena u Sjedinjenim Državama oboli od raka dojke u svom životu. Prema podacim Svetske zdravstvene organizacije, rak dojke je u 2022. godini bio uzrok 670 hiljada smrti u svetu. Procenjuje se da će u 2024. godini 310.720 žena i 2.800 muškaraca imati dijagnozu invazivnog raka dojke.
Da bi se smanjila stopa smrtnosti, neophodno je da se ova bolest što ranije otkrije, pravovremeno dijagnostikuje i tretira na sveobuhvatnim tretmanom raka dojke.
Žene u Srbiji se prema procenama Globalne inicijative za rak dojke Svetske zdravstvene organizacije (WHO Global Breast Cancer Initiative) nalaze u srednjem riziku od obolevanja i visokom riziku od umiranja od ove maligne bolesti. U poslednjih pet godina uprkos varijacijama u stopama incidencije i mortaliteta registruje se blago smanjenje stopa obolevanja i umiranja od raka dojke kod žena.
Rak dojke se češće javlja nakon 40. godine, a najviše obolelih registrovano je među onima čija je starost u proseku 65-74 godina. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu 75 i više godina.
U posebnom riziku su žene:
- koje su imale prvu menstruaciju pre 12. godine
- koje su imale menopauzu pre 50. godine
- koje nisu rodile ili su rodile posle 30. godine
- u kojih je kod biopsije dojke nađen poremećaj normalnih struktura ćelija
- koje su operisane zbog raka jedne dojke
- ako je u porodici neko od bliskih srodnika imao rak dojke
Vodeći faktori rizika na koje se ne može uticati jeste pripadnost ženskom polu, starost i genetska predispozicija. Ali brojni su faktori na koje se može i treba uticati. Pušenje i izloženost duvanskom dimu, prekomerna upotreba alkohola, nepravilna ishrana i gojaznost i fizička neaktivnost neki su od njih.
Test kojim se utvrđuje da li postoji nasledni faktor za obolevanje od karcinoma dojke i jajnika radi se i u Srbiji. Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ove godine će biti testirano najmanje 500 žena. Sve žene mogu da urade test, posle popunjenog upitnika na Institutu. Ukoliko se utvrdi pozitivan BRCA test, radi se preventivno uklanjanje dojke.
„Svakog dana na Institutu bude operisano šest ili sedam žena sa karcinomom dojke. Samo u ovoj ustanovi, prošle godine je otkriveno 1.800 novih slučajeva ove maligne bolesti“, kaže dr Milan Žegarac, onkološki hirurg i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Ipak, izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) pokazao je da organizovanim skriningom karcinoma dojke nije obuhvaćeno 75 odsto ciljane populacije. Razlozi su nađeni u nedostatku opreme, manjku kadra, propustima u organizaciji rada, ali i pandemiji korona virusa.
Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
Organizovani skrining raka dojke se kontinuirano sprovodi u ukupno 35 opština na teritoriji Republike Srbije, u kojima se mamografsko snimanje obavlja u samim zdravstvenim ustanovama, a dodatno u 21 opštini, u kojima se snimanje vrši mobilnim mamografom. Sa teritorije Grada Beograda, u program je uključeno 9 domova zdravlja (Lazarevac, Palilula, Stari grad, Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Obrenovac, Zemun i Surčin).
Ipak, izveštaj DRI ukazuje da, u periodu 2017-2022. godine, organizovani skrining nije sprovelo čak tri četvrtine domova zdravlja u Srbiji.
Šta je „organizovani skrining“?
Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Zahvaljujući programima ranog otkrivanja i napretku u primeni adekvatne terapije, danas karcinom dojke nije više ,,fatalno oboljenje”. U posmatranom periodu više od 85% novodijagnostikovanih karcinoma su označeni kao rani karcinomi. Ipak, 15% žena je sa uznapredovalim metastatskim karcinomom dojke.
Dobro došli u 21. vek, doba skupih kola i jeftin(ij)ih života. Bolje vas našli, stvari stoje tako da vrlo verovatno znate bar jednu osobu koja je imala bliski susret sa kancerom dojke, a to ne mora biti tako. Kasno otkrivanje bolesti sklonost je od koje treba bežati, jer pravovremeni početak lečenja – preventiva koja je na zakazan pregled daleko od svakoga – može spasisti život.
Kancer dojke epidemijskih je razmera, da ima svoj svetski i nacionalni dan. Danas je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Zašto 20. mart ne bi bio samo početak proleća?
Tagovi
