“Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima”: Danas je 500 godina od smrti genijalnog Leonarda da Vinčija

1
Profimedia

Leonardo da Vinči, italijanski renesansni arhitekta, vajar, slikar, pronalazač, inženjer i jedan od najvećih umova u istoriji sveta, umro je na današnji dan pre 500 godina, ali je isto toliko vremena bio ispred doba u kojem je stvarao.

Njegove slike “Poslednja večera” i “Mona Liza” su među najpopularnijim i najuticajnijim delima renesanse.

Da Vinčijevi spisi odražavaju duh nauke i pronalazaštva. Leonardo je bio prvi umetnik koji je afirmisao tehniku slikanja sfumato, koja je posebno vidljiva na njegovim remek-delima.

Tehnika kjaroskura (raspored svetla i senke) bila je zastupljena u Da Vinčijevim radovima.

Njegova interesovanja su dosezala do izučavanja anatomije čoveka, arhitekture i različitih inovacija.

Predsednici Francuske i Italije danas zajedno obeležavaju 500. godišnjicu smrti umetnika i inovatora Leonarda da Vinčija u gradiću Amboiseu u dolini Loare.

Makron je najavio zajedničko obeležavanje jubileja Leonardove smrti u oktobru, u želji da poboljša odnose između dveju zemalja, narušene svađom zvaničnika italijanske koalicione vlade s Parizom.

Italija će u francuski muzej Luvr tokom godine dostaviti veći broj Da Vinčijevih dela za veliku izložbu.

Leonardo da Vinči je rođen u doba renesanse, 15. aprila 1452. u selu Anhiano blizu grada Vinči u Italijii.

Kad mu je bilo 14 godina, Leonardo je dobio životnu priliku da se oproba kao šegrt u jednoj od umetničkih radionica u Firenci koju je vodio slavni Andrea del Verokio.

Posmatrajući Verokia i druge velike umetnike koji su na istom mestu boravili i stvarali, Leonardo je naučio brojne zanate i umetničke i tehničke veštine, upoznao hemiju, metalurgiju, mehaniku, radio sa kožom i drugim materijalima. Verokijeva radionica sama po sebi bila je neobična jer je uz Leonarda izrodila brojne slavne umetnike Renesanse kao što su Botičeli, a posredno i Rafaelo, Mikelanđelo, i drugi. Leonardo je tu ostao sve do svoje 26. godine.

Leonardo je imao niz posebnosti u svom karakteru – poznata je činjenica da je bio sposoban da jednom rukom piše, a drugom crta, i to u isto vreme.

Kao jedan od njegovih izuma pominje se ideja za kontaktna sočiva još 1508. godine.

Da Vinčijev “Kodeks Lester” – beležnicu od 72 strane u koju je zapisivao razmišljanja na različite teme, od fosila, preko mesečevih mena, do kretanja vode – kupio je 1994. godine Bil Gejts za 30 miliona dolara.  Nekoliko stranica ove knjige iskorišćeno je kao skrinsejver za “Vindous 95”.

Leonardo da Vinči je bio samouk, školovao se kod kuće, ali mu to nije smetalo da dizajnira oklopno vozilo, čekrk, te plovni bager i leteći brod.

Da Vinči je kupovao životinje u kavezima samo da bi ih puštao na slobodu.

Međutim, uprkos svojoj genijalnosti, umro je ubeđen da je njegov život bio promašaj.

“Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima”, bile su njegove poslednje reči, prema tvrdnjama nekih biografa.

1 KOMENTAR

  1. Kijaroskura i sfumato su njegove umetničke odlike,koje su ga proslavile u doba renesanse.Mona Liza je crtež jedne žene,koja je živela u njegovom susedstvu i zanemarujući ostale radove iz oblasti,koji su se tek budili u tom dobu,proslavio se kao arhitekta,brodograditelj,pokušavao je da pravi letilice,ali njegova vrhunska umetnost se odražava u osmehu Mona Lize,koja je sa poluosmehom u senci sfumata osvojila svet.

Comments are closed.