Univerzitet u Oksfordu: “Testovi na koronavirus mogu biti pozitivni i kada je virus neaktivan”

0
Foto. Profimedia

Testovi na koronavirus su toliko osetljivi da mogu otkriti tragove nekativnog, mrtvog virusa infekcije od koje je prošlo i nekoliko nedelja, što bi moglo rezultirati lažno pozitivnim rezultatima koji uvećavaju razmere pandemije, pokazuje naučno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Oksford, a prenosi BBC.

Autori studije navode da je većina ljudi zarazna samo nedelju dana, ali da testovi mogu pokazivati pozitivan rezultat i nedeljama nakon toga, što znači da bi broj zaraženih mogao biti manji nego što trenutno jeste.

Jedan od autora studije, profesor Karl Henegan, smatra da bi testovi na COVID-19, umesto rezultata “pozitivan” i “negativan” trebalo da imaju prag koji neće pokazivati pozitivan rezultat ako je virus prisutan u vrlo maloj količini.

On veruje da otkrivanje fragmenata neaktivnog virusa može delimično objasniti zbog čega je u Velikoj Britaniji broj zaraženih u porastu, dok je broj pacijenata u bolnicama i dalje stabilan.

Centar za primenjenu medicinu Univerziteta u Oksfordu ispitao je rezultate 25 studija kojima je analizirano da li će uzorci virusa da se razviju u laboratorijiskim uslovima.

Ova metoda “uzgoja virusa” u laboratoriji može pokazati da li će pozitivan rezultat na testu otkriti aktivan virus – koji se može razmnožavati i širiti – ili samo fragmente virusa koji se ne mogu razmnožavati ni u ljudskom organizmu ni u laboratoriji.

Problem je poznat od početka pandemije i još jednom ukazuje na činjenicuu kolikoj su meri podaci o COVID-19 daleko od savršenih.

PCR testovi?

PCR test uzimanja brisa standardna je dijagnostička metoda, pri kojoj se koriste hemikalije, uz čije se delovanje povećava genetski materijal virusa kako bi on mogao dalje da se proučava.

Uzorak prolazi nekoliko “ciklusa” u laboratoriji pre nego što se dobije dovoljna količina virusa za testiranje.

Broj ciklusa bi mogao biti metoda kojom bi se proveravala količina virusa u organizmu, odnosno, kojom bi se utvrdilo da li se radi o sićušnim ostacima ili ne.

Kod testova koji prolaze više ciklusa, a uzgajaju se u laboratorijskim uslovima, manja je verovatnoća da će se virus reprodukovati.

Lažno pozitivan rezultat

Kada se test na koronavirus sprovodi, dobijaju se odgovori “pozitivan” ili “negativan”, pri čemu nema pokazatelja koliko je virusa u uzorku i u kojoj meri je on aktivan.

I osoba koja u sebi ima veliku količinu virusa i ona kod koje su ostali samo fragmenti virusa od infekcije koja je već prošla, dobiće identičan i pozitivan rezultat.

Profesor Henegan – koji je uočio grešku u načinu na koji se evidentiraju smrtni slučajevi, što je navelo Institut za javno zdravstvo Engleske da reformiše sistem testiranja – rekao je kako dokazi ukazuju na to da “zaraznost koronavirusa opada nakon, otprilike, nedelju dana”.

S obzirom na to da nije moguće proveriti svaki test kako bi se ustanovilo dali je virus još uvek aktivan, verovatnoća pojave lažno pozitivnih rezultata mogla bi se smanjiti kada bi naučnici otkrili gde bi trebalo postaviti prag ili tačku preseka.

Tako bi se sprečilo da ljudi dobijaju pozitivan rezultat na osnovu podatka o preležanoj infekciji.

Profesor Henegan smatra da bi se na taj način smanjio i broj osoba u strogoj izolaciji, kao i nepotrebno praćenje njihovih kontakata, a omogućilo bi se i bolje razumevanje trenutnog stanja pandemije.

On naglašava i da je sve više dokaza po kojima najveći broj “novih” blažih slučajeva i ljudi koji su ponovno pozitivni nakon karantina ili otpusta iz bolnice nije zarazan, već da se iz njihovog organizma jednostavno uklanjaju bezopasne čestice virusa s kojima se njihov imuni sistem izborio.

Institut za javno zdravstvo Engleske sarađuje s laboratorijima na tome da se smanji rizik od dobijanja lažno pozitivnih rezultata, kao i na određivanju vrednosti koja će ukazivati na prag. Ipak, s obzirom na to da postoje brojne vrste testova, koji očitavaju različite podatke, to je teško izvodljivo.

Replikacija virusa

Profesor Frančesko Ventureli, epidemiolog iz talijanske regije Emilija-Romanja, koju je tokom marta pandemija žestoko pogodila, rekao je da “nije u potpunosti sigurno koliko dugo traje zaraznost virusa nakon opravka pacijenata”.

Neke studije ukazuju na to da je virus koji se reprodukuje prisutan kod 10 odsto pacijenata i do osam dana nakon zaraze.

U Italiji, koja je vrhunac epidemije proživela pre Velike Britanije, “nedeljama su precenjivali broj slučajeva jer su ljudi koji su se zarazili nekoliko nedelja ranije i dalje registrovani kao pozitivni”, rekao je Ventureli.

“Međutim, taj fenomen slabi kako se udaljavate od vrhunca epidemije”, dodao je on.

Dr Piter Openšo s londonskog “Imperial College” tvrdi da su neki PCR testovi “vrlo osetljivi na detekciju ostataka virusnog genetskog materijala” i dodaje da “to nije dokaz njihove zaraznosti”.

“Ali, klinički konsenzus je bio da se nakon nakon deset dana smanjuje verovatnoća da je pacijent i dalje zarazan”, zaključio je dr Openšo.