UNHCR apeluje na vlade da ubrzaju napredak i reše probleme apatrida u svetu

0
SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Da bi se rešili problem miliona ljudi širom sveta koji i dalje nemaju državljanstvo potrebno je učiniti više, apeluje UNHCR, Agencija UN za izbeglice danas kada se obeležava sedma godišnjica kampanje za iskorenjivanje apatridije #IBelong.

„U proteklih nekoliko godina učinjen je značajan napredak, ali vlade moraju učiniti više da bi popunile zakonske i strateške praznine usled kojih su milioni ljudi apatridi, a deca se rađaju bez državljanstva,” rekao je Filipu Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice.

Apatridija, stanje u kome osoba nije priznata kao državljanin bilo koje države, pogađa milione ljudi širom sveta. Apatridi često nemaju pristup najosnovnijim pravima – ne mogu da idu u školu, da rade legalno, da pristupe zdravstvenim službama, sklope brak ili upišu rođenje deteta.

Od kada je UNHCR pokrenuo kampanju #IBelong 2014. godine da bi skrenuo više pažnje na ovaj problem i založio se za iskorenjivanje apatridije u svetu, više od 400.000 lica bez državljanstva u 27 zemalja steklo je državljanstvo, a desetinama hiljada osoba u Aziji, Evropi, Africi i u Amerikama sada je otvoren put ka državljanstvu usled novousvojenih zakonodavnih promena.

U proteklih sedam godina, 29 država pristupilo je konvencijama o apatridiji, što ukazuje na postojanje snažne političke volje da se ona iskoreni.

U Srbiji su u poslednjoj deceniji učinjeni značajni koraci ka iskorenjivanju apatridije kako usvajanjem zakona tako i kroz harmonizovanu primenu zakonskih izmena. To potvrđuju i nalazi istraživanja koje je 2020. godine sprovedeno za UNHCR, a koje ukazuje na to da je broj ljudi koji su u riziku od apatridije u neformalnim naseljima značajno opao – za više od 40 odsto u odnosu na 2015. godinu. UNHCR, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ombudsman i ostale državne institucije i civilno društvo nastavljaju da ulažu napore kako bi se omogućio pristup osnovnim pravima ljudima koji nemaju lična dokumenta. Relativno mali broj osoba u riziku od apatridije dozvoljava individualizovani pristup rešavanju njihovih problema. Naročita pažnja se posvećuje preostalim slučajeva ljudi bez upisa u matičnoj knjizi rođenih kao i upisu dece u što kraćem periodu nakon rođenja. Imajući u vidu dosadašnji napredak kao i aktivnosti koje se sprovode, Srbija je jedna od zemalja koja bi mogla ispuniti cilj kampanje #Ibelong i u potpunosti iskoreniti apatridiju do 2024. godine“ 

„Ohrabreni smo globalnim tempom rešavanja problema apatridije, koju možemo iskoreniti zajedničkim naporima država. No, ukoliko ne ubrzamo napredak, milioni osoba koje su lišeni državljanstva biće zaglavljene u paklu odsustva ljudskih prava i bez mogućnosti da pristupe najosnovnijim pravima,” rekao je Grandi.

Brojni su razlozi nastanka apatridije, a najčešće je rezultat praznina ili grešaka u zakonima o državljanstvu i njihovom sprovođenju. Diskriminacija – uključujući po osnovu etničke pripadnosti, vere i pola –najveći je generator apatridije.

Obzirom da nisu prepoznati kao državljani, apatridi su često lišeni zakonskih prava ili osnovnih usluga. To ih čini politički i ekonomski marginalizovanima i podložnim diskriminaciji, eksploataciji ili zlostavljanju. Oni možda neće moći da pristupe testiranju na virus kovid 19, lečenju ili vakcinaciji i verovatno će imati malo mogućnosti da pristupe podršci ili zaštiti od rizika klimatskih promena.

Vlade imaju moć da sprovedu zakonske i strateške reforme koje bi pomogle apatridima da steknu državljanstvo na njihovoj teritoriji ili da pre svega spreče nastanak apatridije jednim potezom penkala ili relativno jednostavnom promenom zakona. Ovu pojavu i dalje je lako izbeći i rešiti.

Kampanja #IBelong koju je pokrenuo UNHCR poziva zemlje da iskorene apatridiju do 2024.godine.