Ukrajina je ponudila neutralnost – šta bi to značilo u praksi?

0
EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Ukrajina je na poslednjoj rundi pregovora Kijeva i Moskve, u Istanbulu, ponudila da prihvati opciju zadržavanja neutralanog statusa ako joj budu garantovane adekvatne bezbednosne garancije od zapadnih nacija, napuštajući eventualne težnje da se pridruži NATO savezu, prenose svetski mediji. Međutim, takvi potezi zahtevaju i podrazumevaju izmenu ustava ili referendum, što je neizvodljivo sprovesti u ratnom stanju, ocenjuju analitičari.

Šta je neutralnost?

Prema međunarodnom pravu, država je neutralna ako se neće mešati u situacije međunarodnog oružanog sukoba koji uključuje druge zaraćene strane. Ne dozvoljava stranim vojska da koriste njenu teritoriju kao bazu vojnih operacija, ne zauzima stranu u sukobu i ne snabdeva sukobljene strane vojnom opremom.

Šta je rekao Zelenski?

Ukrajinski predsednik Vladmiri Zelenski 15. marta je u jednom govoru priznao da “Ukrajin nije u stanju da se pridruži NATO-u”.

„Godinama smo čuli da su vrata otvorena, ali smo takođe čuli da ne možemo da se pridružimo. To je istina koju u velikoj meri priznajemo“, rekao je tada Zelenski, što mnogi analitičari smatraju napuštanjem aspiracija Kijeva da se pridruži zapadnom vojnom savezu NATO, što deo ukrajinske javnosti ne odobrava.

Na poslednoj rundi pregovora u Istanbulu, ukrajinski pregovarači rekli su da je Kijev spreman da prihvati neutralnost ako, prema međunarodnom sporazumu, zapadne države poput Sjedinjenih Država, Francuske i Velike Britanije pruže obavezujuće bezbednosne garancije.

Međutim, težnja Ukrajine da se pridruži NATO-u zapisana je u ustavu zemlje, koji se ne može menjati tokom vanrednog stanja i ratnog stanja, kao što je sada slučaj.

Može li Ukrajina da promeni svoj ustav?

Svaka promena Ustava bi zahtevala odobravanje od strane najmanje 300 od ukupno 450 poslanika na dve odvojene skupštinske sednice, a zatim da isto potvrdi Ustavni sud Ukrajine.

„Danas takva opcija ne bi imala 300 glasova, ali ako se sukob nastavi i vidimo da NATO ne pomaže, mišljenja bi se mogla promeniti“, rekao je ukrajinski politikolog Volodimir Fesenko, a prenosi Gardijan.

„Razočaranje predsednika Ukrajine nedovoljnom pomoći od strane NATO saveza menja i percepciju javnog mnjenja. Za nas je NATO najjednostavniji i najmanje bolan ustupak“, naglasio je Fesenko.

Šta žele Ukrajinci?

Prema najnovijem istraživanju jedne ukrajinske agencija za ispitivanje javnog mnjenja – početkom marta – 44 odsto Ukrajinaca smatra da bi njihova zemlja trebalo da se pridruži NATO-u, što je pad od dva procentna poena u odnosu na anketu sprovedenu u februaru, pre početka ruske invazije. Oko 42 odsto Ukrajinaca smatra da Ukrajina treba da nastavi da sarađuje sa NATO savezom, ali ne i da se pridruži.

„Ukrajinci žele da se pridruže NATO savazu… Ali ako Evropa ponudi članstvo u Evropskoj uniji i predloži finansijski paket za obnovu Ukrajine, debata o NATO-u bi mogla biti zaboravljena na neko vreme“, rekao je politički analitičar iz Kijeva Nikola Daviduk.

„Ako Britanija, Francuska i Sjedinjene Države – tri nuklearne sile – obezbede garancije bezbednosti, takav savez bi bio jači od integracije u NATO“, zaključio je Daviduk.

Zapravo, ukrajinski pregovarači su u svom predlogu u Istanbulu bezbednosne garancije koje žele zasnovale na petom članu NATO sporazuma u ​​kojem se članice slažu da će braniti jedna drugu u slučaju vojne agresije.