MANI, Misisipi – Pokraj Mani rouda, preko puta pruge, trune stara prodavnica namirnica.
U avgustu 1955. godine, 14-godišnji dečak iz Čikaga svratio je u prodavnicu da kupi slatkiše. Nakon što je optužen da je zviždao beloj ženi koja je stajala iza pulta, kidnapovan je, mučen, ubijen i bačen u reku Talahači.
Ubistvo Emeta Hila bilo je jedan od najgnusnijih zločina iz mržnje u 20. veku, brutalna epizoda u američkoj istoriji koja je pomogla da se ustanovi pokret za građanska prava. A mesto na kojem je sve počelo, prodavnica namirnica i mesnih proizvoda „Brajants“, još uvek je tu. Jedva.
Zgradica je ruinirana, bez krova i obrasla travom. Prezervacionisti, političari i poslovni lideri, pa čak i država Misisipi, pokušavali su da je spasu. Međutim, nije postignut nikakav dogovor,
Neki ljudi prodavnicu smatraju mrljom ove zajednice koju bi trebalo izbrisati. Drugi kažu da je treba obnoviti kao omaž Emetu i podsetnik na mržnju koja mu je uzela život.
Rasprava o prodavnici odigrava se u trenutku kada se širom zemlje polemiše o sudbini spomenika iz vremena Konfederacije. Pitanje je kako će Amerikanci prihvatiti prošlost.
“To je deo veće priče, deo istorije iz koje treba da učimo”, kaže sveštenik Viler Parker (79), Emetov rođak koji je tog dana kada je dečak ubijen otišao sa njim u prodavnicu. “Prodavnica bi trebalo da bude jedno od mesta na kojima bismo delili Emetovu priču.”
(Ministarstvo pravde ponovo je otvorilo slučaj Emeta Tila prošle godine nakon što je Karolin Brajant Donam, bela žena koja je držala prodavnicu, iznela nove detalje priče.)
Mašina za pamuk sa koje je skinut ventilator težak 34 kilograma koji je bodljikavom žicom bio privezan za njegov vrat sada je mali muzej. Vode se nezvanični obilasci napuštenog mosta sa kojeg je, kako se veruje, njegovo telo bačeno u reku. Ambar u kojem je brutalno pretučen nije obeležen, ali vlasnici ga otvaraju za posetioce s vremena na vreme. Njegova priča je predmet filmova i knjiga koje se spremaju.
Ne posmatraju svi podsećanje na ovaj zločin na isti način. Nekoliko obeležja u više navrata je vandalizovano, skinuto i zamenjeno.
Memorijalna komisija „Emet Til“ osnovana je 2006. godine sa ciljem da neguje rasno pomirenje. Obnovila je sudnicu u kojoj su Emetove ubice – Roj Brajant i njegov polubrat Dž. V. Milam – oslobođeni. Obeležje u sećanje na Emeta stoji samo nekoliko koraka od spomenika ratnicima Konfederacije.
Rej Tribl koji je sedeo u poroti sačinjenoj od isključivo belih muškaraca, a koja je oslobodila Brajanta i Milama, kupio je zgradu u kojoj se osamdesetih nalazila prodavnica u kojoj je sve počelo. On je preminuo 1998. godine, a zgrada je ostala u vlasništvu porodice Tribl koja odbija da je proda.
Vili Vilijams i Dona Spel odrasli su na oko 10 kilometara udaljenosti jedno od drugog. Vilijams je crne puti. Dona Spel je bele. Danas su oboje članovi Memorijalne komisije „Emet Til“, a u međuvremenu su se sprijateljili.
“Slušala sam mnogo stvari. A sve što sam čula je bol”, kaže Spelova, nastavnica engleskog. “Da bismo krenuli napred, moramo da ispričamo tu priču.”
Memorijalni auto-put „Emet Til“ nastao je 2006. godine, a obuhvata 50 kilometara. Dve godine kasnije, komisija je uputila zvanično izvinjenje porodici Til u sudnici u kojoj su ubice oslobođene.
“Naša zajednica beži od ovoga još od 1955. godine”, kaže Patrik Vims, koosnivač muzeja posvećenog Emetu Tilu.
Cena prodavnice u koju je Emet svratio tog dana, prema navodima jednog lista iz Misisipija, iznosi četiri miliona dolara, a porodica Tribl i dalje odbija da javno govori o tome.
Vims od 2015. godine pregovara sa članovima porodice Tribl, ali bez uspeha.
U gradu se šuška da je u opticaju izgradnja replike prodavnice na zemlji u državnom vlasništvu preko puta originalne prodavnice, a da će to sprovesti u delo filmska kompanija koja snima film o Emetu Tilu.
“Komplikovano je raditi sa tom porodicom”, kaže Vims o Triblovima.
“I dalje ne znam šta oni žele”, dodaje on. “Ne znam da li je reč o novcu, ili žele da kontrolišu priču koja se predstavlja, što bi imalo direktne implikacije za njihovog oca. Nadam se da će jednog dana shvatiti da je pozitivno nasleđe ukoliko prihvate prošlost.”
© 2019 The New York Times
TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, NA POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 11. APRILA
Tagovi
