Bio sam deset dana van zemlje, što je za mene retkost osim kada su dvobroji, i pokušao da napišem kolumnu, pa odustao jer sam se osetio kao naši emigranti: što dalje od zemlje, sve si manje konektovan. Zanimljivo je kad se vratiš. I tu ne pričam o bogatijoj ili manje bogatoj zemlji, pošto me bogatstva šeika zanimaju kao Bruna Fernandesa, već o tolikoj količini vesti, koje više ne možeš ni na odmoru da ispratiš.
Svet se ubrzao. I to nije ni čudno, posle korone, agresije na Ukrajinu, kakvu ipak dugo nismo videli, i Trampa 2.0, kakvog nismo videli ni prvi put.
Ostvaruje se san Ričarda Ejlsa, tvorca Foks njuza, dakle jedan – gigantski tabloid.
I to je okej dok ne dođe do jaza sa generacijom koja ne gleda televizije, niti čita te novine.
Oni ne veruju u lidere, ali razumeju sistem. I onda iz jedne skoro pa letargije naprave politički proces kakav nisu mogli ni da zamisle političari.
To nisu normalne stvari, pošto je i nama novinarima, ma kakvi bili, čudno kad neko baš napiše dobar tekst. Ili se makar smejemo kad neko pokušava da bude duhovit, a ne ume da bude ni sarkastičan, ili kad gruva mudrosti iz „kuharica mudrosti“.
Postoji i ona teza srpskih novinara kako nam treba deset dana Tadićeve vlasti kada se baš ništa nije dešavalo. I tu ne mislim na priču o dosadnoj Švedskoj ili Norveškoj, pošto one imaju mnogo bolje novine od naših.
Ne propadaju novine od stabilnosti, već društva.
Ostatak uvodnika pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
