U trećini testiranih proizvoda od meke plastike otkriveno prekomerno prisustvo ftalata

0
Foto Profimedia

Skoro jedna trećina proizvoda od plastike, testiranih na tržištu Srbije, sadrži povećanu količinu ftalata, opasne supstance koja štetno deluje na zdravlje ljudi i koja je u zemljama Evropske unije (EU) zabranjena iznad koncentracije od 0,1 odsto u potrošačkim proizvodima. Ftalati su pronađeni na proizvodima od mekane plastike poput školske torbe, ranca, kabanice, dečjih papuča, nesesera od PVC plastike, veštačke kože, PVC cirada, PVC tapeta i patosnica za automobile.

Ovi zabrinjavajući rezultati dobijeni su u okviru zajedničkog istraživanja organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem i češkog udruženja Arnika, kao i šest partnerskih organizacija civilnog društva iz Srbije. Testirano je 36 proizvoda koji su kupljeni u poznatim prodavnicama i reč je ili o domaćim ili o evropskim proizvođačima. Od ukupno 36 testiranih proizvoda kod 10 je pronađeno povećano prisustvo ftalata.

ALHem je više puta do sada upozoravao javnost na povećano prisustvo ftalata i supstanci koje spadaju u SVHC kategoriju, tzv „supstanci koje izazivaju zabrinutost“ u predmetima od opšte upotrebe. Cilj ovog istraživanja, kao i ranijih upozorenja, jeste bolja zaštita potrošača kroz hitnu zabranu prisustva ftalata i drugih opasnih supstanci čije je prisustvo u proizvodima zabranjeno u U.  I sada su trgovci i proizvođači obavezni da informišu potrošača ukoliko njihov proizvod sadrži SVHC supstance. Ovo pravo potrošača zasnovano je na Zakonu o hemikalijama RS kao i na evropskom propisu REACH.

Potrošači mogu i sami da zatraže od proizvođača i trgovaca informaciju o tome da li njihov proizvod sadrži neke od ovih supstanci, i to korišćenjem aplikacije Scan4Chem koju je ALHem ranije predstavio javnosti u Srbiji. Korišćenjem ove aplikacije, potrošači mogu da provere da li neki proizvodi sadrže SVHC supstance ili da zahtevaju od proizvođača da tu informaciju učine dostupnom javnosti. Aplikacija je u Srbiji naišla na dobar odziv javnosti, nekoliko hiljada građana je koristi i, zahvaljujući tome, deo proizvođača i trgovaca je u nju uneo podatke o sastavu svojih proizvoda. ALHem i partneri snažno podstiču građane da koriste ovu aplikaciju i tako prave pritisak na proizvođače i trgovce da podatke o sastavu proizvoda učine javnim.

Ftalati spadaju u supstance koje izazivaju zabrinutost i  mogu se naći u plastičnim delovima različitih proizvoda namenjenih za opštu upotrebu, ali i u PVC podovima, kablovima, crevima i obloženim tkaninama, pa i na koricama knjiga. Naime, ftalati se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti, ali se ne vezuju za polimer i postepeno se ispuštaju iz proizvoda od PVC materijala, te u kontaktu sa proizvodima koji ih sadrže može doći do izlaganja korisnika štetnim dejstvima ovih supstanci.

Firme koje proizvode ili uvoze proizvode koji sadrže ove supstance u koncentraciji iznad 0,1 masenog % proizvoda, zakonski su obavezni da informišu sve snabdevače u lancu snabdevanja o prisustvu te supstance u proizvodu i kako da ga koristite bezbedno. Oni takođe treba da informišu potrošače kada traže ove informacije. U Evropskoj uniji, kao i u Republici Srbiji, sledeće grupe ftalata su zabranjene u igračkama i proizvodima za negu dece: DEHP, DBP i BBP, kao i DINP, DIDP i DNOP.

Govoreći o istraživanju prisustva ftalata u proizvodima od mekane plastike, Valentina Mart, iz ALHema, kaže: „Zabrinjavajuće je da su ftalati pronađeni u proizvodima većinom namenjenim deci i mladima. Pored toga, četiri analizirana ftalata su detektovana u repromaterijalu kao što su PVC materijali i veštačka koža gde izloženost potrošača može biti značajna“.

Ona je objasnila i da je, u okviru istraživanja, proizvođačima i trgovcima čiji su proizvodi imali više od 0,1 odsto ftalata poslata informacija o tome ali da nisu ni od jednog dobili odgovor. „Ukazivanjem na postojanje štetnih ftalata u svakodnevnim proizvodima a samim tim i pritiskom potrošača da saznaju ovu informaciju, kompanije će se motivisati da ove hemikalije zamene bezbednijim alternativama“ ističe Karolina Brabcova, iz češke organizacije Arnike.

S ciljem da potrošače u Srbiji podstakne da se informišu o sastavu proizvoda koje kupuju, ALHem je pokrenuo kampanju „Kupuj šta želiš, bez supstanci koje ne želiš“ u okviru koje će, kroz različite kanale, pozvati građane da koriste aplikaciju Scan4Chem i od proizvođača i trgovaca zahtevaju da dostave podatke o sastavu proizvoda koje prodaju.