Zaseda američke policije i dolazak u hotel „Slavija“
Posle šest meseci on (Klaus Hes iz benda Jane) ponovo dolazi na Ibicu. Imao je tu foto-sešn sa svojim bendom. Pokvari mu se porše, dolazi mehaničar iz Nemačke. Kaže mi: „Peđa, dođi na večeru, na važan razgovor.“
A na tom razgovoru mi otkrije da je otišao jedan njihov član i voleli bi da zauzmem njegovo mesto. Presrećan sam, ali postoji jedna prepreka. Ja sam imao u Nemačkoj nekih problema zbog hašiša. Imao sam zabranu ulaska u tu zemlju od nekoliko godina.
Gazda butika u kojem sam radio neko vreme u Berlinu, slao je neke matorce, babu i dedu, u Maroko odakle su donosili hašiš u autu. Predloži mi da uložim novac a vraća se nekoliko puta više. Sve je sigurno. I ja naivan pristanem. Kao, nema rizika.
I tip koji je to prodavao kaže: „Peđa, molim te, imam dva Amerikanca, ja hitno moram da idem, imam problema, ti samo se nađi sa ta dva Amera, oni hoće da kupe deset kilograma.“
Mislim se, gde mene da nađe, ne znam ni ko su ti Ameri. Ovaj, kao hitno je, ne brini. Zapravo on je mene odrukao. On je pao pre mene i onda me je, pošto su ga uhvatili, odrukao namestivši mi da se nađem sa tim kupcima. Uzmem torbu sa hašišem, idem da se nađem, dođem do njih, oni izlaze iz kola i kažu: „Mi smo američka policija.“
Sreća je bila da su me uhvatili pre nekog novog zakona, pa sam samo deportovan u Beograd uz zabranu ulaska u Nemačku. U Beogradu sam se zaposlio u hotelu „Slavija“. Radio sam trinaest meseci. To mi je jedini oficijelni radni staž u Jugoslaviji.
Kako sam ušao u svetski rokenrol sa lažnim pasošem
Pristanem da uđem u bend Jane, zatvorim butik, poklonim garderobu.
Idem sa Klausom poršeom u Nemačku u kojoj imam zabranu ulaska. Ali, pre toga, nađem nekog Mađara koji mi napravi novi pasoš. Britanski pasoš, a moje ime u pasošu je bilo mislim Timothy.
Čekamo brod na Ibici da parkiraju porše a ja čekam ovog da mi donese pasoš. S nama je bio i princ od Hanovera čiji me je brat obožavao. Jane su inače bend iz Hanovera.
Vatreno krštenje sam imao u Cirihu. Prvi veliki koncert. Pre toga smo mesec dana bili iznad Bremena gde smo vežbali za turneju. Prvi koncert na turneji u Cirihu, udara me trema. U garderobu je ušla neka devojka, ponudila me džointom. U publici nekoliko hiljada ljudi, ja se us.ao od straha. Ukopao sam se na bini. Otvori se, bino, šta ću ja ovde, totalno sam odlepio od straha. I basista me udari gitarom u leđa, to me je trgnulo i krenem napred i prođe sve kako treba.
Izdamo album i bili smo na engleskoj top-listi stranih bendova broj jedan nekoliko nedelja. Kada sam video ispred koga smo, ispred imena koje sam gledao kao fan, bilo mi je nestvarno. To je moj najveći uspeh u muzičkoj karijeri.
Ali ubrzo je došao kraj, i to zbog devojke. Devojke koju sam ja doveo u stan a Klaus se zaljubio u nju. Nismo se posvađali, ali nismo bili oni od pre. Napustio sam bend i vratio se na Ibicu.
CEO INTERVJU ČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 23. APRILA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik #745Nedeljnik
Tagovi
