U PR se ponovo veruje

    Piše Marina Grihović, Headline&DKit

    0
    Foto: Promo

    Ovaj autorski tekst neću započeti nekim velikim mislima već velikim brojevima. Naime, nedavno mi se u klipingu pojavio podatak da su američke PR agencije tokom prošle, na svim poljima krizne godine, zabeležile rast i prihoda i dobiti u odnosu na 2019. godinu. Profitabilnost je iznosila 18,2 procenta neto prihoda, u odnosu na 17,4 procenta prethodne godine.

    Verujem da nema agencije u Srbiji i regionu koja može da upoređuje dobit sa američkim kolegama, ali sam sigurna da će dosta nas imati slične pozitivne pokazatelje na kraju ove, kako bih je ja nazvala, polukrizne godine. Ali tema teksta svakako neće biti ni novac ni zarada, već ono što je dovelo do toga. Zašto sve ovo iznosim? Da bih skrenula pažnju na jedan pozitivan trend za sve nas koji se bavimo komunikacijama godinama unazad i koji pratimo i živimo sa raznim potresima i novim trendovima na tržištu.

    Odnosi sa javnošću postaju ponovo važan i nezaobilazan alat u oblasti marketinga, posebno u delu korporativnih komunikacija. PR stručnjaci su svojim iskustvom u rešavanju kriznih situacija, postali glavna adresa za prevazilaženje različitih problema koji su u direktnoj vezi sa informisanjem. Upravo je komunikacija u kovid eri doprinela da malo više pažnje obratimo i na eksterno ali još više interno prenošenje vesti i informacija. Slanje poruka zaposlenima, razgovori, osećaj solidarnosti, tumačenje i separacija lažnih u odnosu na prave informacije…

    Osećaj opšte nesigurnosti koji nam je pandemija nametnula – zdravlje, porodica, posao, kao i zatvorenost u koju smo preko noći upali, nametnuli su potrebu da se komunicira sigurnost, porodične vrednosti, poverenje. Te potrebe dovele su i do toga da se komunikacije sve više personalizuju – ne samo u domenu digitalnih poruka i prepoznavanja kodova, već i u kreiranju poruka koje su usmerene ka vrlo uskim ciljnim grupama. Broj pregleda i lajkova polako ustupa mesto kvalitetu komentara, verujem da će upravo zahvaljujući pomacima u komunikaciji sa zaposlenima, doći i do promena na tržištu eksternih komunikacija.

    Prepoznajem da je sve to dovelo do toga da se PR-ovcima vrati važna uloga u biznis “predstavi” – koju, skromno govoreći, i zaslužujemo. A to je uloga savetnika i stručnjaka da proceni i pravo vreme i pravo mesto i prave reči.

    Kolege često govore i o sadržaju kao trendu. Ja ostajem pri svom starom stavu – PR je uvek bio “content”, jer bez njega nema ni dobre komunikacije. Problem koji će nas još više opterećivati (mislim na celo društvo, ne samo iz sfere marketinga) jeste višak informacija. Višak postova, višak reklama. Neka očekivanja da će nas prethodna godina usporiti, mislim da nisu realna, već da moramo da povedemo računa da nas ne udari jedan boomerang u želji da nadoknadimo, nazovi izgubljenu godinu.

    Zato ostaje veliki znak pitanja – a šta nas čeka.

    Personalizacija u komunikaciji, ili rečeno na drugi način – jasan odabir ciljnih grupa i analiza njihovih potreba, pravi je način da nastavimo sa kvalitetnim komunikacijama. Namerno nisam ulazila u ovom tekstu o svim starim ili novim kanalima i trendovima koji ih prate. Da li gledamo više slike ili 10 sekundi videa, pratimo ovu ili onu mrežu, jeste važno, ali je stvar trenutka i trenda. I tu moramo da budemo i aktivni i u toku. Ali sadržaj koji plasiramo ne sme da bude stvar trenutka ili trenda. Ono što nije prolazno jeste ta poruka koja treba da stigne do onih do kojih treba. Istinitost i sadržaj je ono što ona mora da sadrži i zato je važno da razmišljamo o suštini a ne o formi komunikacije.

    ***

    Vreme u kojem živimo, pored storytellinga zahteva i storydoing – ispunjavanje brend obećanja i vrednosti, a ne samo priču o njima. Kampanje sa društvenom misijom postaju visoko vrednovane i javnost ih prepoznaje. Personalizacija i sadržaj koji se lako konzumira jesu trend, ali bez obzira na formu i kanale, ostaje važno kakvu ćemo emociju preneti i izazvati. Iskrenost, poverenje i negovanje odnosa su trend koji ne prolazi. Sve što nam je važno u ličnim odnosima, važi i za komunikaciju u industriji. Jedna dobro poznata izreka kaže – ljudi će zaboraviti šta ste rekli, često i šta ste uradili, ali zapamtiće kako ste učinili da se osećaju.

    Tanja Šakotić, Headline&DKit

    ***

    Uspešnost komunikacija će u velikoj meri zavisiti od transparentnosti i sposobnosti prenošenja empatije u okviru poruka. Neformalnost i neposrednost takođe utiču na sam tok komunikacije jer menjaju njen ton i doprinose lakšoj komunikaciji obeju strana.

    Bez obzira na to da li se radi o B2B ili B2C komunikaciji, poruke moraju biti prilagođene “slušaocima” i kanalima kroz koje se prenose.

    Jovana Radisavljević, Headline&Dkit