Francuskom predsedniku Emanuelu Makronu ne može da se prigovori nedostatak diplomatskih inicijativa. Od kada je prvi put stupio na tron Francuske, 2017, ideje u kom pravcu treba usmeriti Evropsku uniju, uzdrmanu krizama, Bregzitom i nedostatkom unutrašnjeg jedinstva, nisu manjkale.
Pet godina kasnije, svet se promenio, ali Makron, koji je na izborima u aprilu osvojio drugi predsednički mandat, nije odustao od želje da ostane upamćen kao jedan od lidera koji su odigrali ključnu ulogu u sudbini evropskog kontinenta. Njegove evropske inicijative, bilo da je reč o drugačijem ustrojstvu Evropske unije, odnosima sa Rusijom, nezavisnoj evropskoj vojsci i odbrani, da spomenemo glavne, nisu donele rezultate, ali to ga nije obeshrabrilo u nameri da predloži novu viziju Evrope.
U govoru pred Evropskim parlamentom 9. maja, na zatvaranju Konferencije o budućnosti Evrope, Makron je izneo tri glavna predloga za reformu Evropske unije – da se izmeni sporazum o njenoj konstrukciji, da se odustane od konsenzusa u donošenju odluka i da se osnuje evropska politička zajednica. Evropska unija, smatra Makron, ne treba da bude jedini model da se organizuje evropski kontinent. „Moramo da pronađemo način da (…) pokrenemo istorijsko promišljanje o budućnosti našeg kontinenta“, poručio je francuski predsednik iz Strazbura, predlažući širu evropsku konstrukciju u koju bi bile uključene zemlje van Evropske unije koje pripadaju „evropskom geografskom prostoru i dele naše vrednosti“.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 19. maka
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
Bobby
ЕУ има проблем да каже, али овај "петлић" не. У преводу, они који су некада играли домине, назвали би ово као "дупло, голо". Он лепо и јасно каже, ви нам као чланови не требате. Потребни сте нам само као они на које можемо политички да утичемо, да раде оно што и ми. То је основ стварање "Европске политичке заједнице" као додатног модела органиизовања држава на европском континенту. Жеља за политичким уцењивањем и беспоговорним политичким следом оних који у међувремену нешто чекају, а не знају ни зашто, ни колико. У тој "европској чекаоници, без светлости и грејања", прочитаће ижврљано на зиду: "Годо је био, и отишао, неће се враћати".