“Tu nema vakcinacije, nema ‘hvatanja kontakta’…”: Šta će se desiti ako se koronavirus proširi među izbeglicama i da li je to Erdoganova osveta

0
Ilustracija: Profimedia/Ilustracija

Bombardovanje položaja opozicije u Idlibu, ponovo je razbesnelo Redžepa Tajipa Erdogana. Turski predsednik je morao da se suoči sa činjenicom da su tokom bombardovanja život izgubila 33 turska vojnika poslata kao podrška opozicionim snagama u Siriji zbog “blistave ofanzive” vladajućih snaga koje podržava Rusija.

Erdogan je mesecima pretio sa podignutim prstom da će otvoriti granice kako bi “kaznio” Evropu i svet zbog neaktivnosti po pitanju “sirijskog rešenja”, a bombardovanje Idliba za Erdgoana je očigledno bila kap koja je prelila čašu.

Turskoj policiji, graničarima i pripadnicima obalske straže naređeno je da propuste migrante koji su sa radošću primili informaciju da će imati priliku da potraže sreću širom Starog kontinenta nakon dugog perioda provedenog u svojevrsnom čepu između Turske s jedne i Grčke i Bugarske, s druge strane.

To što je Erdogan prekršio sporazum sa Evropskom unijom bio je znak za 3,6 miliona Sirijaca koji trenutno žive u Turskoj da počnu sa ubrzanim kretanjem ka granici jer ne znaju kada će turski predsednik promeniti odluku.

I sve se to događa u trenucima kada mnoge zemlje zatvaraju svoje granice kako bi sprečili širenje koronavirusa kojim je zaraženo više od 82.000 ljudi, a od posledica virusne infekcije preminulo je više od 2.800 ljudi.

Virus se pojavio i u Iranu, Avganistanu, Iraku, Libanu…

Najmanje 12 miliona migranata živi u tom području, a piše se i o 1,5 miliona nezabeleženih i nedokumentovanih ljudi koji žele da potraže novi život na zapadu Evrope.

Doktori sa univerziteta Kembridž smatraju da su migranti posebno osetljivi na koronavirus jer ih je mnogo na malom prostoru, sanitarni uslovi su loši, a njihov stil života ih sprečava da razviju posebno jak imuni sistem. Nema ni vakcinacije ni razvijene zdravstvene zaštite.

Sa druge strane, postoji mišljenje da su oni koji najbolje napreduju u pešačenju ka sreći zapravo i najotporniji, ali i najbogatiji i da će biti u prilici da se zaštite, prenosi sajt The New Humanitarian.

Gotovo je nemoguće utvrditi ko se u tim kolonama migranata sa kim sreo, imao fizički kontakt i ko bi mogao biti nulti pacijent, ako dođe do širenja virusa među iseljenicima.

Brojne zdravstvene krize prate sukobe širom Bliskog Istoka, ali tek sada, kada se svet uplašio pred koronavirusom, piše se o tome da je zdravstveno stanje migranata sve lošije jer su ispražnjeni i brojni humanitarni fondovi.