“Tri i po koraka…”: Trinkijeriju bi lakše bilo da je posle Radmilovića igrao Radovana Trećeg

4
Foto Profimedia

Andrea Trinkijeri našao se u situaciji da posle Zorana Radmilovića zaigra Radovana Trećeg. Duško Vujošević među navijačima Partizana nema status legende. On je nešto poput božanstva. Pokušaji da nakon njegove smene neko uđe u njegove cipele bili su više nego neuspešni. Nešto slično se događa Mančester Junajtedu od kada se penzionisao Ser Aleks Ferguson. Ima sličnosti između trenera koji su u svojim klubovima formirali „dinastiju“. Postoji teorija da su obojica klupe napustili kada je postalo već kasno.

Ima u tome smila, nevezano za ono što je prethodilo njihovom odlasku sa mesta trenera. I dok se Junajted još uvek muči da pronađe zamenu, izgleda kao da je Košarkaški klub Partizan uspeo u tome.

Crvena zvezda je po dvadeseti put postala šampion svoje države. Crveno-beli su u četvrtoj utakmici finalne serije Košarkaške lige Srbije savladali večitog rivala rezultatom 76:75, posle kontroverznog koša Bilija Berona u poslednjim trenucima meča.

Očigledno je bilo, a usporeni snimci su potvrdili, da je Beron napravio korake. Više od dva. I dok jedna polovina sveta kukumavči zbog pogrešne sudijske odluke, a druga polovina seiri nad protivničkim gnevom i tugom, zanemaruju se dve stvari.

Bili Beron je neverovatan košarkaš. Jedan od najboljih šutera koji je zaigrao na ovim prostorima, jedan od najhrabrijih košarkaša koji nisu poreklom iz Srbije, a zaigrali su u jednom od večitih rivala. Beron je lisac koji je napravio i više od ona tri-četiri koraka, trčeći ka svlačionici. Zavarao je tako trag sudijama, možda ih i zbunio. Dosudio kraj i pre nego što je zvanično odsviran.

Ako je neko zaslužio da stavi pečat na ovu sezonu, onda je to Bili Beron. Ali ne mimo pravila i ne protiv Andree Trinkijerija.

Italijanski stručnjak izašao je pred novinare posle meča vidno utučen. Čestitao je protivniku i prepoznao da je utakmicu, mimo sudijske greške, prelomio Zvezdin individualni kvalitet (čitaj: BB).

A onda je progovorio o nepravdi koju je doživeo. Mirno i staloženo. Ali tužno.

„Ovo je bila fantastična serija. Trajala je sedam dana, ali kao da je sedamdeset godina prošlo. Naučio sam za to vreme mnogo više o košarci i oko košarke, nego za ceo život“, rekao je Trinkijeri.

Kratka pauza, dramska.

„Bili su koraci. Tri i po koraka. Bila bi peta utakmica, majstorica. Mislim da moji igrači i naši navijači zaslužuju majstoricu. Neće je biti. Sad je lako posuti sva govna na trojicu sudija večeras, ali ja to neću napraviti. Pune je šire od toga“.

Rekao je Trinkijeri da bi želeo da kaže nešto pametno, ali da će mu biti teško. A onda je u nekoliko jednostavnih rečenica preneo novinarima kako se oseća. Bez nepoštovanja prema bilo kome, uz brigu o ličnom dostojanstvu. Vrlo precizno.

Iako je u njemu bilo jeda, Italijan nije prelazio granicu.

„Moraš biti puno hrabriji da ovako izgubiš utakmicu, nego da je pobediš na ovakav način“, istakao je trener crno-belih.

Moglo bi se reći da moraš biti mnogo hrabriji da o teškom porazu, verovatno i nezasluženom, govoriš dostojanstveno nego da se igraš sa emocijama svojih i protivničkih navijača teatralnim izjavama, uz traženje krivaca i nepoštovanje.

Govorio je on i o tome šta znači biti Partizanovac i o filozofiji poraza i poraženih. Nije želeo da jedan događaj raspline na veliki broj tema i tako je ostao na zemlji, stabilan.

Sve izgovoreno savršeno se uklapa u auru koju je svojim šarmom, načinom govora, posvećenošću i odnosom prema Partizanu Trinkijeri oko sebe stvorio.

Njegova budućnost i budućnost kluba su nepoznati i direktno zavise jedna od druge. Crno-beli su posle nekoliko teških godina kompetitivniji i na regionalnom i na nacionalnom frontu. Za to je zaslužan upravo Andrea Trinkijeri.

Ako odluči da ostane na klupi Partizana, imaće italijanski stručnjak priliku da u narednim godinama stekne kultni status. U prethodnoj sezoni Andrea Trinkijeri je pokazao da u „prevelikim“ cipelama nije napravio korake, čak ni kad su koraci bili očigledni.

Kako napisa jedan navijač Crvene zvezde na društvenim mrežama – takve je čast pobediti. Upravo to je nedostajalo beogradskoj i srpskoj košarkaškoj pozornici od kada su uloge preraspodeljene.

4 KOMENTARA

  1. “Upravo to je nedostajalo beogradskoj i srpskoj košarkaškoj pozornici od kada su uloge preraspodeljene.”

    Sta god vam ovo znacilo…jel ste slavili osvajanje kupa? jel su tad bile uloge prerasprodjene?

  2. Odakle fmp-u 20 titula?! Pa fmp ne postoji 20 godina iako neki umisljaju da to moze. A za ime…pa mogao je “coki legenda” da klubicu da ime i Boston Seltiksi ali to nije to

Comments are closed.